Zvanično je prvo polugodište gotovo i svi mogu da odmore do 18. februara, kada se kreće u nove pobede. Ovde ćemo se okrenuti osnovcima i deci nižih razreda.

Mnogi roditelji iz straha da im se dete “ne opusti” žele da im smisle razne sadržaje tokom raspusta, žele da im organizuju dane, da im nalaze zanimacije, a ispostavilo se da to može da bude kontraproduktivno.

Dragi roditelji, čim vaše dete ide u školu znači da je dostiglo određen nivo zrelosti da može da se izjasni šta bi voleo da radi i gde bi voleo da ide. Saslušajte ga. Ne mora da ide kod bake na selo ako mu se ne ide, niti sa vama da posećuje muzeje i dečja pozorišta ukoliko bi radije da se igra sa drugarima. Nikako ne bi trebalo da ga forsirate sa učenjem, sada kada se tek završilo prvo polugodište.

Foto: Profimedia

Dogovor i dobra komunikacija su ključ svega.

Predlažite slobodno svoje ideje, ali ih ne namećite mališanima, dajte im izbor jer suština raspusta i jeste da se oni odmore, zabave i napune baterije. Vi idejama poput: odlazak na zimovanje, skijanje, grudvanje, poseta rodbini, izleti…možete da im pomognete, ali neka njihova ipak bude “zadnja”.

– Tokom školskog raspusta deca ne bi trebalo da uče. Ne treba da čitaju ni školsku lektiru jer će to svakako morati da rade kada krene škola. Ako zaista žele nešto da čitaju, neka to budu knjige po njihovom izboru, a ne lektira. Nema potrebe ni da pred kraj raspusta ponavljaju gradivo – savetuje Radmila Grujičić, psiholog.

Foto: Profimedia

Ukoliko već izraze želju za nekom knjigom, možete im ponuditi novo štivo Nikole Đurička, koje nasmejava mnogu decu.

Uživajte zajedno sa decom na raspustu, neka odmor zaista bude odmor, prvenstveno njima, a onda i vama.

Pročitaj još:

Dogodovštine jednog Džonija stižu do svih mališana: Đuričko u novoj, neočekivanoj ulozi!

Da li bi deca trebalo da se igraju u blatu i snegu? Ako je vaš odgovor DA, čestitamo, vi ste srećan roditelj!

Da deci čitanje bude razonoda: Naučite ih da naprave zanimljive obeleživače stranica!

Pisac za decu, Anja Arić, ne štedi priče za naše čitatelje, pa je tako vrlo rado podelila i ovu za sve ljubitelje mačaka. Saznajte kako mačak Časlav troši svojih devet života i šta se desi kada mu u život ušeta jedna Jagoda.

Foto: Profimedia

“U mačjem svetu svi na pomen imena  Časlav podignu rep u znak poštovanja  i  zapredu na kratko. Časlav je tigrasti mačor koji je svoje živote obeležio nestašlucima o kojima i danas svi pričaju. On je prelazio iz života u život kao da je u nekoj igrici. Svaki novi život za njega je bio novi početak i nova avantura. Jagoda je jedina mačka koja može da se pohvali da je i poznavala Časlava i to u dva života.

Časlav je prvi put video Jagodu kada je bila mače. Ona je tada živela svoj prvi, a on treći život. Časlav je voleo vikendima da sedi na krovu i posmatra grad. Nikada neće zaboraviti dan kada je prvi put ugledao bele šapice koje su se popele na krov. Potom je ugledao dva siva oka i malu, tigrastu glavu. Bila je to Jagoda.  Svoj treći život Časlav je proveo sunčajući se na krovu sa Jagodom i učeći je raznim mačijim veštinama. Opčinjeno ga je gledala i divila se svemu što radi. Časlav je bio njen najbolji prijatelj, a u mnogim situacijama i superheroj. Nije mogla da dočeka da poraste, želela je što pre da bude poput Časlava.  Mislila je da će joj to poći za rukom, ako skoči sa drveta u provaliju i započne svoj drugi život. Ono što Jagoda tada nije znala jeste da je malo verovatno da će Časlava poznavati u drugom životu. Tako je i bilo. Međutim, u trećem životu Jagodi je pošlo za rukom da ponovo sretne Časlava koji je tada živeo svoj šesti život. Zadivljujuće je bilo što su se odmah prepoznali i mahnuli repovima. Taj Jagodin treći, a Časlavov šesti život proveli su u nestašlucima i naravno na krovu posmatrajući grad.

Jedne kišne večeri jedan pas je pojurio Jagodu. Ona je trčala iz sve snage, ne okrećući se. Tračala je skoro pola sata bez prestanka. U trenutku kad je pomislila da je pobegla dovoljno daleko, sela je na trotoar, uzela rep u šake da se čisti od blata i kiše. Srce joj je i dalje ubrzano kucalo. Dok je čistila rep ispred nje se pojavio onaj isti pas. Tresla se kao prut i već je videla kako odlazi u novi život. Samo je glasno mjauknula i istom trenutku se pojavio pokisli Časlav koji je bio spreman da spase svoju drugaricu. Časlav je skočio psu na glavu, počeo da ga grebe, a Jagodi dao znak da beži. U jednom trenutku se začula jaka grmljavina, pas je stresao sa sebe Časlava i tako je otpočeo njegov sedmi život.  Časlav je sedmi život proveo bez da je sreo Jagodu. Trudio se da protraći dane kako bi što pre započeo osmi život. Nadao se da ga u narednom čeka Jagoda. Sećao se da mu je njegov deda, stari  mačor, pričao kako je jurio jednu mačku, Časlavovu baku, svih devet života. Jagoda je slično provela svoj četvrti život tragajući za svojim drugom bezuspešno.

Časlav trenutno živi svoj osmi život na jednoj plaži, daleko od gradske gužve. Kako mu se nije posrećilo da ni u ovom životu sretne Jagodu, odlučio je da se preseli na more. Odlučio je da ovaj osmi život provede na mirniji način, da malo više uživa u njemu. Svako jutro bi zauzeo ležaljku tik uz more i po ceo dan bi ispijao mleko na slamčicu.  Manje se kretao, više pio mleko i jeo granule, pa se i zaokruglio. Nije više bio u formi kao nekada.

Jagoda živi i dalje u gradu, vikende provodi na krovu misleći na druga Časlava. Dva su života prošla od kako je poslednji put videla Časlava, ali ga se i dalje seća. Ono što Jagoda nije znala jeste da i Časlav često pomisli na nju.  Časlav bi se izležavajući na suncu prisećao kako su zajedno lovili miševe, provodili dane na krovu, ulazili u tuđa dvorišta, kuće. On nije dozvoljao sebi da ga preplavi tuga zbog uspomena, jer je po prirodi bio veseljak. Mada pomisao na poslednji dan šestog života bi znala da izazove tugu u očima Časlava. Tada bi samo oborio brkove i počeo da prede. To je ujedno i bio dan kada je poslednji put video Jagodu.

Jednog dana sunčajući se na plaži, Časlav je video dve mačke kako sede na plaži i posmatraju more. Nekada su tako Jagoda i on posmatrali grad. Počeo je da razmišlja o devetom životu. Možda ga tamo čeka Jagoda. Dosadilo mu je leškarenje, mlečni kokteli, sunčanje i granule. Jarko je želeo da ponovo sretne Jagodu. Ispio je mleko na iskap, ustao sa ležaljke i uputio se ka moru.  Krenuo je da pliva, mačijim, ne tako veštim stilom. Zašao je iza bova, i polako ostajao bez snage. Ovaj život je ipak proveo izležavajući se na suncu, pa mu je i kondicije ponestalo. Odlučio je da pliva, dok ga ne savlada umor. Nakon par sati nije više mogao da pomera šapice. Bio je odlučniji nego ikada da započne novi život.

Osvanuo je prvi dan devetog života Časlava.  Probudio se nasukan na plaži. Pogledao je oko sebe i primetio na jednoj steni mačku sa šeširom i njene bele šapice. Bio je u pravu.  Čekala ga je u devetom životu.”

Laku noć.

Pročitaj još:

Dogodovštine jednog Džonija stižu do svih mališana: Đuričko u novoj, neočekivanoj ulozi!

Da li ste vi u ljubavi nestrpljivi? Dopustite da vas najmlađi nauče kada se čekanje isplati!

Priča za laku noć: Uspavajte vaše najmlađe uz mudru priču o NEIZBRISIVIM TRENUCIMA

Anja Arsić, pisac za decu, obradovala nas je još jednom očaravajućom pričom za najmlađe. Hajde da vidimo zajedno o kakvom snu je ovde reč.

Ušuškajte mališane i utonite u priču uz koju se lepše spava i još lepše sanja.

“Osvanulo je jutro. Mesec je sijao sve jače, deca su se spremala za posao, a roditelji za vrtić i školu. Psi su šetali svoje vlasnike u parku, frižider je sa sladoledom prodavao jednog deku. U tom parku se našao i devetogodišnji profesor matematike, po imenu Ognjen. On je čekao svog mlađeg kolegu, šestogodišnjaka Đorđa, profesora srpskog, da zajedno krenu na posao. Đorđe je kao i svakog jutra kasnio, jer je morao da ostavi roditelje u vrtiću.

Ognjen je čekajuci Djordja posmatrao kako ptice hrane bake bacajući mrvice hleba. Đorđe je naišao sav zadihan i potom su se obojica uputili ka školi.

Foto: Profimedia

Na samom ulazu u školu gde su bili zaposleni čekala su ih vrata koja su vodila računa da se ništa ne desi čuvaru. Ognjen i Đorđe su se potom rastali, svako je otišao ka svojoj učionici i prvi čas je mogao da počne. Pred njima je bilo danas šest časova.

Na samom početku drugog časa Đorđa su zvali iz vrtića da mu je mama dobila temperaturu i da dođe po nju.

U žurbi je samo preko stakla mahnuo Ognjenu koji je drzao čas i uputio se ka vrtiću. Na putu ka vrtiću Đorđe je razmišljao koliko je zapravo teško biti dečak i sve brže hodao. U vrtiću je Đorđe preuzeo svoju uplakanu mamu Sonju koja je bila pod temperaturom. Kada su stigli kući, Sonju je odveo u krevet, dao lek protiv temperature, čaj i seo u fotelju da se odmori. I potom je utonuo u san.

Foto: Profimedia

Osvanulo je jutro. Sunce je sijalo sve jače.  Đorđe se spremao da krene u vrtić, a njegovi roditelji na posao. U obližnjem parku je jedan deka prodavao sladoled, vlasnici su bili izveli svoje pse u šetnju. Đorđe se radovao vrtiću i druženju sa svojim drugom Ognjenom iz grupe. Oni su bili predškolci i ovo im je bila poslednja godina u vrtiću. Nakon doručka u vrtiću, Đorđe i Ognjen su izašli sa grupom u obližnji park i uživali u igri.

Devojčice su igrale lastiš, dečaci fudbal i košarku. Duž parka je odzvanjao dečiji smeh. Potom je usledio ručak i omiljeno prebacivanje kupusa u ćufte, a onda i pisanje prvih slova i  reči. Popodne su došli roditelji po Ognjena i Đorđa u vrtić.

U parku su im kupili po sladoled. Tako su ližući sladoled i smejući se isli ka svojim kućama.

Zazvonio je telefon. Đorđe se trgao iz sna.

Foto: Profimedia

Zvali su ga iz vrtića da je i tata Žarko dobio temperaturu. Pozvao je komšinicu Hanu da pričuva Sonju, dok se ne vrati iz vrtića. Đorđe je obukao svoju Star Wars jaknu, obuo svoje patike broj 32 i krenuo po svog tatu Žarka u vrtić.”

Pročitaj još:

Da li ste vi u ljubavi nestrpljivi? Dopustite da vas najmlađi nauče kada se čekanje isplati!

Da li ste vi u ljubavi nestrpljivi? Dopustite da vas najmlađi nauče kada se čekanje isplati!

Časlav i devet života: Nema bežanja, šta treba da se desi – desiće se i to u pravo vreme!

Generalno govoreći, vaspitanje deteta nije ni malo lak zadatak i nesvesno mnogi roditelji prave greške koje se ispolje tek kada dete odraste, ali tada je obično kasno ili mnogo teže ispraviti “krive Drine”.

Ne zaboravite da je u vaspitanju muškaraca majka važnija i da su sinovi više vezani za vas nego za očeve. Ne uzimajte tu ulogu zdravo za gotovo, već joj se posvetite na pravi način.

Hajde sada da sumiramo “pravila” koja bi trebalo da usvojite kako bi vaš dečak izrastao u srećnog i zadovoljnog dečka, kasnije muškarca.

Foto: Profimedia

Ljubite ga, puno, puno

Svaka majka koja ima sina zna koliko njihovi dečaci umeju da budu prave maze. Te iste maze većinu sa godinu dana mogu biti i jako živahni, pomalo grubi i destruktivni. U trenucima kada vaše majušno biće pokaže svoju nežnu i osećajnu stranu, pa vas zagrli i uželi se vašeg dodira, tada ne štedite svoja osećanja. Ljubite ga, grlite ga i mazite koliko god možete. Poljupci i dodiri su važni kod razvoja dece, što će najviše doći do izražaja kada vaša beba postane muškarac, koji se ne libi da pokaže osećanja. Ljubite ga i tada.

Naučite ga kućnim poslovima

Ako vas sin posmatra dok kuvate, čistite ili pripremate veš za pranje, dozvolite mu da vam pomogne u tome. Objasnite mu šta radite i pokušajte da deo posla simbolično prebacite na njega. Kada vaša beba postane dečak, te stvari mu više neće biti zabavne, ali će znati sve da radi i moći će lako da se osamostali.

Foto: Profimedia

Dozvolite mu da isprlja i pocepa odeću

Dečaci su uvek razigrani i nestašni, što često dovodi do malih nezgoda kao što je pocepana i isprljana odeća. Nerviranjem oko takvih sitnica i zabranama ništa nećete postići, skakanje, padanje i uništavanje su samo deo odrastanja koji je kod dečaka često izraženiji.

Pokažite mu primere dobrih muškaraca

Vaš sin će biti okružen mišićavim likovima pod maskama iz crtanih filmova koji svojom pojavom plene pažnju, još od kako se rodi. Pobrinite se da mu približite i da ga upoznate sa muškarcima koji “rasturaju”, ali ne silom i snagom već svojom glavom. Pisci, slikari, fizičari, informatičari, nobelovci…

Foto: profimedia

Pokažite mu primere dobrih žena

Fotke lepih žena iz časopisa, kataloga ili iz sveta poznatih i slavnih su nešto sa čime će vaše dete odrastati. Osim takvog pogleda na pripadnice suprotnog pola, pobrinite se da sazna ko su žene koje su svoje mesto među slavnima pronašle zbog svog talenta, znanja, upornosti, i svojih životnih stavova.

Naučite ga lepom ponašanju

Deca upijaju poput sunđera, i svaka informacija koju podelite sa svojim sinom biće sačuvana u njegovoj memoriji. Naučite ga kako da jede bez srkanja i mljackanja, pokažite mu šta znači biti pristojan prema starijima, slabijima i devojčicama.Jednom kada postane muškarac, bićete ponosni na njega, a vašeg pristojnog sinčića će svaka majka poželeti za zeta.

Podstaknite njegovu nežnu stranu

Za razliku od devojčica, dečaci ne vole da pokazuju svoja osećanja, a taj prirodni instinkt “prikriva” njihovu skrivenu nežnu stranu. Pokažite mu šta znači nežnost i dozvolite mu da je sam oseti i da je iskaže prema bebi, životinjama, biljkama, ali i prema drugoj deci i odraslima.

Foto: Profimedia

Družite se sa njim van kuće

Iako su većinom tate ti koji svoje živahne dečake vode na sportske događaje, vožnju biciklom ili igranje loptom, vi se s vremena na vreme uključite u ovaj deo zabave. Pokažite mu da ste super mama koja ga razume u svakom pogledu, pa tako i u “muškim” aktivnostima.

Dozvolite mu da oseti poraz

Niko ne voli da gubi i to se primećuje u najranijoj dobi. Ali poraz je deo života što će vaš sinčić ubrzo shvatiti. Ako izgubi u nekoj igri ili na takmičenju, dozvolite mu da se ljuti i da bude malo razočaran. To su normalna osećanja sa kojima je bolje da se susretne u najranijem uzrastu. Što pre shvati da ne dobijemo uvek ono što poželimo, to će mu odrastanje biti lakše.

Foto: Profimedia

 Uključite se u njegov život izvan kuće

Dok su mali, dečaci su jako vezani za majku, ali s vremenom počinju da ih zanimaju aktivnosti izvan kuće, daleko od vas. Pokušajte da se uključite u stvari koje ga zanimaju i u kojima uživa. Ako se bavi sportom, pratite njegove nastupe, uspehe i neuspehe, kada počne da izlazi, saznajte ko su njegovi prijatelji i upoznajte njegovu simpatiju.

Pročitaj još:

Vreme leti, a uspomene ostaju: Ovih PET stvari će vaše dete pamti o roditeljima kada poraste!

Da li je ovo najdivnije pismo koje jedna ćerka može da dobije od oca? Da, tiče se odabira partnera!

Slobodno šetajte bebe po hladnom vremenu, ali vodite računa o OVOME!

Gospodin Strah je ponovo uneo nemir u živote dece jedne ulice.

Jedan dečak je ispričao deci u ulici u kojoj je stanovao da se više ne plaši zubara, sto je značilo da je gospodin Strah spreman da pronađe novi dom i da se useli u nečije drugo srce na samom početku proleća. Sva deca koja su živela u toj ulici bila su zabrinuta, jer nisu znala koji će dom odbarati, u čije će se srce ovog puta useliti. Takođe, sva deca koja su imala priliku da ugoste gospodina Straha znaju koliko može biti strašan njegov dolazak. Deca koja se sećaju dolaska gospodina Straha sećaju se i da su se nakon njegovog dolaska plašili da se igraju sa psima, da plivaju u moru, spuštaju toboganom.

Proleće je stiglo u grad i gospodin Strah je odlučio da ovog puta zakuca na vrata jedne vesele, buckaste, petogodišnje devojčice po imenu Mara. Mara je do samog dolaska proleća važila za veselu i neustrašivu devojčicu. Dane je provodila napolju družeći se sa decom i psima iz okolnih zgrada, a uveče bi joj mama ili starije sestre čitale priče pred spavanje. Dolaskom proleća stigla je i odluka Marinih roditelja da Mara dobije svoju sobu i da počne noću da spava sama.

Foto: Profimedia

Tu vest je čuo i gospodin Strah i odlučio da će Marina nova soba, kao i njeno srce biti njegov novi dom.

Gospodinu Strahu nije bilo dovoljno da sa nekim deli sobu, krevet, plakar, on je voleo da deli i nečije srce, a potom i misli.

Marina prva noć koju je provela sama u sobi bila je dosta strašna. Mara je imala osećaj kao da nikad neće svanuti. Sve se to odigralo bas tako zahvaljujući gospodinu Strahu koji je skinuo šešir, a potom dugi, sivi kaput i uselio se u Marino srce. Kada je Marina mama pročitala Mari priču pred spavanje i ugasila svetlo, gospodin Strah je odlučio da uplaši Maru samo kako on to zna. Mara je prvo pomislila da će babaroga o kojoj je slušala od druge dece došla baš nju da poseti i brzo je upalila svetlo da proveri da li je u pravu. Nakon što je upalila svetlo i videla da nema nikoga u sobi, ponovo ga je ugasila i pokušala da zaspi. Potom joj se učinilo da neko kuca na prozor i pomera zavesu. Gospodin Strah je osluškivao Marino srce i jako je bio srećan, jer je počela da oseća strah i da se plaši.

Njegova selidba je uspela.

Foto: Profimedia

Još jedno dete je postalo uplašeno. Mara je sutradan otišla umorna u vrtić, ceo dan joj se spavalo zbog prethodne noći. Uveče je opet sačekala slična situacija. Nakon pročitane priče i ugašenog svetla Mara je opet počela da osluškuje i plačnim glasom da doziva roditelje. Marina mama je došla po Maru i rekla joj da nema razloga za brigu, ali gospodin Strah je bio ubedljiviji od Marine mame. Čim je Marina mama napustila sobu, gospodin Strah je nastavio da pravi razloge zbog čega bi sve Mara mogla da se plaši. Te noći je pored njenog sada već uplašenog srca, prošetao i po Marinim mislima. Nakon sto je tu noć Mara više puta upalila i ugasila svetlo, plakala i dozivala roditelje i sestre, na kraju je završila u krevetu kod jedne od sestara i utonula u san pred zoru.

Ujutru su Marine starije sestre tokom doručka Mari prepričavale svoje strahove. Jedna sestra je rekla kako dugo nije smela da vozi bicikl, dok se druga plašila da zapliva u moru. Mara ih je gledala i upijala svaku reč, ono sto je Maru najviše zanimalo kako su uspele da pobede svoje strahove. Gospodin Strah je slušao njihov razgovor i nije bio srećan, znao je da ako Mara uspe da se izbori sa strahom, da će on morati ponovo da se preseli i bio je u tužan i ljut. Sestre su Maru savetovale da svako veče nakon što joj se pročita priča pred spavanje ugasi svetlo u sobi, a ostavi upaljeno svetlo u hodniku i malo otvorena vrata od sobe.

To je bio način da se korak po korak  bori sa svojim strahom.

Gospodinu Strahu se nije svideo ovaj plan, već je polako poceo da razmišlja gde bi mogao da se preseli. Kada je pao mrak, nakon odslušane priče za laku noć, Mara je ugasila svetlo u sobi, upalila svetlo u hodniku i odškrinula malo vrata od sobe. Gledajuci tako u pravcu hodnika lagano je utonula u san. Ujutru se probudila naspavana i vesela, pevušila je dok je silazila na doručak. Sestre su je posavetovale da nakon par noći pokuša da ugasi i svetlo u hodniku i samo ostavi malo odškrinuta vrata sobe i da ce tako biti korak bliže u borbi protiv straha. Gospodin Strah nije više imao izbora, polako je već počeo da se pakuje, shvatio je da je postao nemoćan. Nakon par noći Mara je poslušala svoje sestre hrabro je ugasila svetlo i u sobi i u hodniku i odškrinula vrata. Žurila je pomalo u mračan hodnik, ali kako je uvek volela da zadivi svoje starije sestre i da im pokaže kako je hrabra, okrenula se na drugu stranu, zagrlila plišanog ježa i utonula u san. Ostao je bio samo još jedan korak u borbi sa strahom od mraka, a to je da zatvori vrata od svoje sobe.

Sestre su je polako pripremale na ovaj korak.

Foto: Profimedia

Objasnile su joj kako su one blizu nje, kao i roditelji i kako nema čega da se plaši i da pokuša hrabro da zatvori vrata sobe. Ponovo se spustio mrak, Mara je odlučila da posluša sestre. Zatvorila je vrata pred spavanje. Međutim, tokom noći se probudila naglo, ustala iz kreveta i ponovo ih otvorila. Ona nije znala da gospodin Strah odbija da se odseli i da je pokušavao na sve načine da ostane u njenom srcu i mislima.
Poslednjeg dana u mesecu, nakon više Marinih neuspelih pokušaja tokom noći da vrata od sobe ostanu do jutra zatvorena, gospodin Strah je iselio i poslednji kofer.

Te noći, Mara je do jutra spavala u mraku, sa ugasenim svetlom u hodniku i zatvorenim vratima od sobe. Te noći, Mara je pobedila svoj strah od mraka.  Na drugom kraju ulice jedna devojčica se narednog jutra probudila i po prvi put je osetila strah od makaza, kada je njena mama htela da joj skrati šiške.

Gospodin Strah je bio pronašao svoj novi dom.

Pročitaj još:

Časlav i devet života: Nema bežanja, šta treba da se desi – desiće se i to u pravo vreme!

Priče za laku noć: Nesvakidašnji san iz ugla šestogodišnjaka

Priča za laku noć: Uspavajte vaše najmlađe uz mudru priču o NEIZBRISIVIM TRENUCIMA

Na Severnom polu su se oglasile fanfare kada je belo meče Bogiša prvi put izašlo iz svoje ledene pećine. Beo kao sneg koji ga okružuje, Bogiša je koračao po snegu i pridružio se svetu odraslih medveda. Porodična tradicija je bila da se svako meče iz prve šetnje vrati sa ribom u ustima. Ipak, Bogiša se razlikovao od ostalih mečića na Severnom polu. On se radovao snegu, grudvanju, ali više od ribe je voleo da jede pahulje koje padaju s neba. Često se žalio da ga boli grlo, a to je sve bilo od hladnog snega. Mama Aša bi mu stavljala obloge, šal, ali Bogiša bi uvek nastavljao sa nestašlucima.

Foto: Profimedia

Toga dana zubato sunce obasjalo je ceo Severni pol. Sneg se presijavao, a Bogiša je skakutao i uživao. Dok su ostali medvedi išli ka Severnom ledenom okeanu na kupanje i po ribu, Bogiša se iskrao i napustio odrasle medvede. Krenuo je da šeta nepoznatom putanjom. Prolazio je pored pećina, pozdravljao medvede komšije. Šetajući tako, odjednom nije više video ni pećine, ni medvede, ni okean. Pred njim je bilo samo, nepregledno prostranstvo. U prvi mah je oduševljeno počeo da se kliza, valja po snegu i jede grudve. Onda kad se umorio i od igre, a i od šetnje, poželeo je da se vrati kući. Krenuo je tromo da se tetura ka kući, umoran i gladan, međutim mrak je počeo da pada i nije više mogao da prepozna put do kuće. Bilo mu je i jako hladno. Mama Aša i tata Neša su u pećini brinuli gde je nestalo njihovo meče. Pitali su sve komšije redom da li su ga videli. Uzeli su fenjere u ruke i krenuli u potragu. Podelili su se na četiri strane Severnog pola. Već je bila kasna noć, Bogiša više nije imao snage da hoda i bio je jako uplašen.

Nedostajali su mu roditelji.

Foto: Profimedia

Hodao je još malo, jedva pomerajući svoje šapice. Sav je bio od snega i leda. Potom je odlučio da malo odmori kako bi povratio snagu i san ga je brzo uhvatio, te je lako zaspao. Aša i Neša su bili uplašeni i tužni, hodali su i fenjerima osvetljavali sve pred sobom, sve u nadi da će pronaći svog nestašnog sina. U jednom trenutku, sa jedne strane Severnog pola jedan medved je viknuo da je pronašao otiske malih šapa u snegu. Aša i Neša su krenuli brzo da hodaju ka tom medvedu i da prate ostiske malih šapa. Svi medvedi su krenuli za njima da bi sa više fenjera bolje osvetlili snežni predeo.

Foto: Profimedia

Hodajući tako, mama Aša je videla jednu grudvu snega na sred snežnog predela. Ta snežna grudva je bio njen sin Bogiša. Pritrčala je i zagrila svoje malo smrznuto meče. Bogiša se probudio iz sna, pogledao mamu srećno i samo nastavio da spava. Tata Neša je odneo smrznutog Bogišu kući. Svi medvedi su koračali ka pećinama umorni i bez snage. Kada su Bogišu smestili u krevetic, Aša i Neša su zaspali bez ijedne reči.

Sve se ovo desilo prvog zimski dana te godine. Zato je i sunce sijalo tako jako da bi se pozdravilo sa svim medvedima i Severnim polom do sledeće godine. Sada je jasno i zašto je potraga svima pripala tako teško jer su te večeri svi medvedi utonuli u jedan dugi zimski san.

Iako je to svima zadovoljstvo, retko ko tačno zna zbog čega se to radi. Postoji nekoliko teorija zašto je ovo običaj, a najstariji kaže da su se ranije, dok se žene nisu porađale u bolnici, bebe povijale garderobom, a najkvalitetnije su upravo bile muške košulje.

Druga priča je da tako muškarac muškarcu prenosi sreću i da muškarac koji pocepa novopečenog oca dobiće takođe poroda (na primer kao što mlada baca bidermajer ženama, da se nakon nje uda ona koja ga uhvati).

Jedna od najprihvaćenijih teorija jeste da se vremenom svaka košulja istanji i iskrza. Zato svaka nova košulja predstavlja novu snagu, pa zbog toga, kada se rodi dete, komšije, prijatelji i rođaci navale da cepaju uz reči: “Ovu da pocepamo, još mnoge da promeniš, ti i tvoje dete imali snage i pameti nove, dok god ste živi i zdravi.”

Koja god verzija da je tačna od ovih, jedno je sigurno. Da se ovim ritualom želi mnogo sreće, lepih stvari i nov i uspešan početak života. Ovaj običaj gotovo da poštuju svi kod nas, a primer za to su i poznati koji su rođenje dece takođe dočekali iscepanih majica.

Poslednji u nizu očeva koji je ostao bez majice zbog ovog lepog povoda jeste Nikola Rokvić. Njegova supruga, Bojana Barović, na svet je donela Simeona i to se proslavilo u duhu srpskih običaja.

View this post on Instagram

A post shared by Nikola Rokvic (@nikolarokvic) on Feb 28, 2019 at 1:24am PST

Nekoliko dana pre Rokvića, u istoj ulozi našao se i Miloš Teodosić.

Pogledajte ko je još od naših poznatih ličnosti ispoštovao običaj “cepanja majice”.

Ovo su neki od njih:

Nikola Rokvić, dolazak prvog deteta, Leone

Sa malim zakašnjenjem iscepaše i mene ?

A photo posted by Nikola Rokvic (@nikolarokvic) on Sep 6, 2016 at 10:31am PDT

Aleksandar Cvetković

Mom bratu Saletu cestitam rodjenje cerke Djine!!?

A photo posted by ACO PEJOVIC (@aco_pejovic) on Apr 18, 2016 at 3:06pm PDT

Vujadin Savić

Mihajlo Savic ???

A photo posted by ‘savicvujadin’ (@savicvujadin) on Dec 28, 2014 at 4:15pm PST

Pročitaj još:

Jelisaveta i Teo POSTALI RODITELJI: Ime koje su izabrali za devojčicu sve je iznenadilo!

Porodila se Tamara Todevska: Ponosna tetka Tijana Dapčević poslala emotivnu poruku!

Pevačica tokom čitave trudnoće krila pol bebe: Porodila se Ana Bebić!

Milica Jovanović, majka dvogodišnjg dečaka doživela je pravi šok. Nakon što se izborila sa trodnevnom visokom temperaturom sina, mislila je da se dete izlečilo. Ipak, po njegovom telu se pojavio osip nalik na onom koji izbija na kožu kada ste alergični na nešto.

– Šokirala sam se, njegov stomak, malo ruke i grudi bili su potpuno šareni. Nisu u pitanju koprivnjače nego pravi osip, crvenilo na telu. Razmišljala sam šta sam mu dala tog dana da jede i na šta bi mogao da bude alergičan – objašnjava Milica.

Njena priča nas je podstakla da pozovemo pedijatre i vidimo o čemu se radi!

– U pitanju je takozvana trodnevna groznica, koja se javlja posle visoke temperature koja ne bi trebalo da traje duže od tri dana. Otuda i taj naziv. Savet svim roditeljima je da ne paniče, jer će osip da se povuče sam od sebe. Naravno ispratite da li se dete češe, jer ovaj osip ne svrbi. Ukoliko se žali na čest svrab onda posetite izabranog lekara, a ako je dete živahno i nema nikakve tegobe opustite se. Prolazi kroz tri dana – savetuju pedijatri.

Pročitaj još:

Dete vam se razbolelo i odmah krećete u bolnicu? Ne paničite, nije svaka prehlada alarm za doktora!

Slobodno šetajte bebe po hladnom vremenu, ali vodite računa o OVOME!

Vriska bez ijedne prolivene kapi: Da li bebe mogu da plaču bez suza ili već umeju da blefiraju?

Proslavljeni glumac Nikola Đuričko predstavio je svoj književni prvenac Dogodovštine jednog Džonija na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu. Tom prilikom uručena mu je Nagrada za najbolju knjigu u oblasti dečje književnosti. Predsednik žirija Franja Petrinović istakao je da je konkurencija ove godine bila izuzetno jaka, ali da je knjiga “Dogodovštine jednog Džonija” odskočila zbog maštovitosti. Ova zbirka kratkih humorističnih priča zapravo i ima jedan jedini cilj – da razvuče što veće osmehe na dečjim licima i da ih što duže sačuva.

“Srećan zbog svoje prve književne nagrade”, Nikola Đuričko je zahvalio žiriju i kratko dodao:

Foto: Dragan Mujan

– Nisam pisao knjigu da bih se promovisao ili dobijao nagrade… Imao sam potrebu da napišem nešto iskreno. Doduše, glavni junak Džoni dosta laže u knjizi. Prvenstveno sam želeo da napišem nešto što će mojim klincima biti interesantno. Nastaviću da pišem za decu… dokle god mi pisanje ide lako i sve dok imam ideje – rekao je Đuričko.

U knjizi “Dogodovštine jednog Džonija” Nikola Đuričko vas poziva da zakoračite u svet neverovatno maštovitog Džonija, dečaka koji obožava da priča priče. Džonijeve dogodovštine vizuelno su obogaćene ilustracijama našeg poznatog ilustratora i strip-crtača Tihomira Čelanovića. Zbirka sa više od trideset priča je duhovita, zabavna, sa komičnim karakterima i namenjena je kako mlađim, tako i starijim školarcima. Na kraju se nalaze poglavlja koja motivišu dete da samo izmašta svoju priču nalik onima u knjizi.

Foto: Dragan Mujan

Đuričko je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i ostvario je više od 40 uloga u filmovima, pozorišnim predstavama i televizijskim serijama, a knjiga Dogodovštine jednog Džonija nastala je, kaže, kao plod one najvažnije – uloge roditelja.

Mi smo imali priliku da razgovaramo sa Nikolom o knjizi, a detaljnije o ovom ostvarenju saznajte u našem video prilogu:

Pročitaj još:

Dogodovštine jednog Džonija stižu do svih mališana: Đuričko u novoj, neočekivanoj ulozi!

U braku su 15 godina: Ovako izgleda lepa supruga Nikole Đurička

Ovo će vas sigurno nasmejati i oraspoložiti: Pogledajte kako je Nikola Đuričko izgledao kao dete!

Ona je prve dane života provela ispred kamera jer kako navode doktori, retkost je da se kod nas rodi beba sa pet i više kilograma. Istu pažnju medija dobila je beba iz Skoplja koja se rodila u februaru. Ona je teška 5.700 grama i tako proglašena za najtežu bebu ikad rođenu u Severnoj Makedoniji.

– Što se rekorda tiče, mislim da je jedna beba iz Narodnog fronta i dalje rekorder.  Pre više od 20 godina porođena je prirodnim putem drugorotka koja je rodila bebu od 7.200 grama. U porođaju je učestvovao čuveni akušer prim dr Mika Pavlović i načelnica porodilišta prof. dr Dara Popović Škokljev – kaže ginekolog Mima Fazlagić.

Ove vesti inspirisale su nas da istražimo zašto se rađaju velike bebe, kako to utiče na njihov dalje razvoj i koliko je normalno da beba na rođenju ima grama.

– Veličina bebe zavisi od genetike roditelja i od metabolizma majke za vreme trudnoće. Prosečna veličina bebe zavisi i od etničkog porekla. Kod nas je prosečna beba od 3.000 do 3.200 grama, a recimo u Japanu 2.700 – 2.800 grama – kaže dr Fazlagić.

Foto: Pixabay

Šta se onda dešava u organizmu trudnice što dovodi do toga da beba bude teža 2.000 i više grama od uobičajene težine?

– Ako je beba mnogo velika obično se posumnja na gestacijski dijabet u trudnoći. To je poremećaj intoleracije šećera i insulinske rezistencije koji se javlja u trudnoći. Takve bebe imaju više od 4.000 grama i tokom trudnoće je obavezno uraditi test opterećenja glukozom, ako primetimo da beba raste više nego uobičajeno i da postoji višak plodove vode. Ovaj poremećaj je sve češći u trudnoći i jedina terapija je dijeta i isključenje  svih slatkiša i prostih šećera iz ishrane, što inače preporučujemo svim trudnicama – navodi ginekolog.

Da li je ugroženo zdravlje krupnim  bebama?

– Ako postoji ovaj poremećaj rađaju se velike bebe, ali prilično slabe. To u medicini zovemo džin na staklenim nogama, jer je beba velika, a bez energije i često nezrela sa problemom nivoa šećera u krvi. Srećom odmah po rođenju to se lako rešava – zakjučuje dr Fazlagić.

Pročitaj još:

Nakon preležane visoke temperature dete vam je dobilo osip po telu? Ne paničite, evo o čemu se radi!

Vriska bez ijedne prolivene kapi: Da li bebe mogu da plaču bez suza ili već umeju da blefiraju?

Trudnice pažnja! Visok krvni pritisak može da ugrozi razvoj bebe

Ovo je oduvek bio strah novopečenih mama, da li će umeti sa bebom i da li će znati šta treba da rade. Ne brinite se, posle nekoliko dana ćete odlično razumeti šta je bebi potrebno i kako da reagujete u određenim situacijama.

Ipak, dok do toga ne dođe, mi vam nudimo pomoć. Razgovarali smo sa pedijatrima kako bismo saznali zašto beba plače i kako da znamo šta bi trebalo da uradimo.

Evo nekoliko saveta:

Gladna je
Prvo i osnovno zbog čega beba plače je glad. Stavite je da sisa i vidite da li će se umiriti. Dobro proverite da li može da povuče mleko ili samo guta vazduh. Tragovi mleka na njenom jeziku najbolje će da ukažu na to da beba zaista jede. Ako nemate dovoljnu količinu mleka uzmite dohranu sve dok beba ne bude sita.

Nova pelena
Možda se beba uneredila pa ne može da trpi vlažnu pelenu. Vodite računa da joj pelena uvek bude suva i čista.

Hladno joj je ili vruće
Ako znate da je beba jela i da to sigurno nije razlog njenog plača onda joj pipnite ruke ili noge. Ukoliko su hladne utoplite bebu, a ako se novorođenče znoji onda je to znak da joj je u prostoriji vruće i da bi trebalo da je raskomotite.

Foto: Unsplash

Ima grčeve
Ako ste eliminisali prethodne tri stavke onda vaša beba možda ima grčeve. Masirajte joj stomak oko pupka i to lagano. Zatim je prinesite sebi i nunajte neko vreme.

Položaj spavanja
Znate da je sve u redu, da je beba sita i da ste joj promenili pelenu. Grčeva nema i nije se prehladila, a ona i dalje plače kada ste je stavili u krevetac. Postoji mogućnost da joj položaj nije adekvatan, pa pokušajte da je legnete polu-bočno.

Več nakon nekoliko provedenih dana sa bebom tačno ćete znati šta traži, i videćete kako joj se plač menja. Po tome ćete najbolje znati šta joj treba. Takođe, spremni dočekajte bebin dolazak kući, koje su to osnovne stvari koje morate da imate pri ruci, saznajte klikom OVDE.

Uživajte u majčinstvu!

Pročitaj još:

Vriska bez ijedne prolivene kapi: Da li bebe mogu da plaču bez suza ili već umeju da blefiraju?

Da li treba uzeti uplakanu bebu u naručje ili je pustiti da se “čeliči”?

Jedni su za, a drugi protiv! Otkrivamo istinu o tome da li tokom dojenja smete da dajete bebi vodu!

Naime, već tri godine BFW tim uspešno organizuje konkurs “BFW Instashot” i pruža priliku neafirmisanim, mladim fotografima da njihov rad vide predstavnici vodećih modnih i lifestyle magazina i portala.

Zahvaljući dosadašnjim konkursima mnogi mladi ljudi došli su u priliku da sarađuju sa najpoznatijim dizajnerima, stilistima… i da se njihovi editorijali nađu rame uz rame sa radovima uveliko priznatih kolega.

Pa zašto se onda ne biste i vi prijavili? Učesnici konkursa dobiće priliku da svoje fotografije predstave na zvaničnim Instagram i Facebook profilima @belgradefashionweek, a pobednik kao nagradu dobija samostalnu izložbu fotografija tokom sledećeg Fashion Week-a.

Foto: Filip Gajić

Prijavite se putem e-maila bgfashionweek@click.co.rs sa naznakom: BFW INSTASHOT. Prijava treba da sadrži vaše izabrane radove i kontakt informacije (broj telefona, e-mail adresu). Prijave poslati najkasnije do 5. aprila.

Po završetku manifestacije, najbolji fotograf biće nagrađen #BFWINSTASHOT nagradom – samostalnom izložbom, a svi učesnici dobijaju priliku da njihov rad vide urednici vodećih modnih i lifestyle magazina i portala.

Program „Migracije za razvoj“ (PME), nemačko-srpske razvojne saradnje koju implementira GIZ i Predstavništvo Fonda za obrazovanje Roma u Srbiji dodelili su 16 laptop računara najuspešnijim učenicima i studentima u okviru projekta unapređivanja mogućnosti za integraciju i obrazovanje Roma u Srbiji, pospešivanje zapošljavanja mladih Roma i reintegraciju povratnika u Srbiju.

Donacija laptop računara, kao i događaj koji je tim povodom upriličen, imaju za cilj da podstaknu korisnike u učenju i redovnom pohađanju srednje škole i fakulteta, kao i da im dodatno pomognu u razvijanju njihovih profesionalnih veština za budući posao. Računare će koristiti i njihova braća i sestre, pa je na taj način ukupno 39 korisnika uključeno u ovu donaciju. Takođe, u pitanju je veoma važna podrška namenjena mladim ljudima koji su vraćeni po Sporazumu o readmisiji iz Nemačke i drugih zemalja zapadne Evrope, kao i podrška u njihovoj reintegraciji u obrazovni sistem Srbije.

Foto: Dragan Mujan

Obraćajući se prisutnima Siniša Đurić, projektni menadžer programa “Migracije za razvoj” ispred organizacije GIZ je istakao:

“Naš program u okviru nemačke razvojne saradnje nudi savetovanje i podršku povratnicima tokom njihove integracije nazad u zemlji porekla. Današnja ceremonija je jedan lep povod za okupljanje ovih mladih, uspešnih ljudi. Kupili smo određeni broj laptopova koje želimo da doniramo uspešnim učenicima iz romske zajednice kao stimulativnu meru za nastavak školovanja. Cilj je da se kroz podršku, u donaciji laptopova, izabranim učenicima i stipendistima Fonda za obrazovanje Roma, stvore mogućnosti da završe svoje školovanje, nauče nove veštine, te da ostanu i nesmetano funkcionišu u Srbiji”.

Foto: Dragan Mujan

Pored stipendijske i mentorske podrške srednjoškolcima, projekat podrazumeva i podršku pri zapošljavanju, kao i obrazovnu reintegraciju Roma povratnika.

Govoreći o samom projektu, Nataša Kočić-Rakočević, menadžerka programa za Srbiju, Predstavništva Fonda za obrazovanje Roma u Srbiji, naglasila je da se program sprovodi uz podršku Nemačke finansijske saradnje, koji implementira Nemačka razvojna banka KfW u ime Vlade Republike Nemačke – Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

– Aktivnosti projekta su podeljene u tri komponente. U okviru prve srednjoškolcima pružamo stipendijsku i mentorsku podršku, u okviru druge pružamo podršku pri zapošljavanju, a treća komponenta je posvećena obrazovnoj reintegraciji Roma povratnika. Od početka sprovođenja projektnih aktivnosti, imamo priliku da sarađujemo sa GIZ-om. Jedan od primera te saradnje je upravo danasnja dodela 16 laptop računara korisnicima projekta iz sve tri komponente, koji su do sada pokazali najbolje rezultate. Nadamo se da će ih ova nagrada podstaći na dodatno usavršavanje i da će doprineti njihovom, još boljem, uspehu u procesu obrazovanja i zapošljavanja – maglasila je Kočić Rakočević.

Foto: Dragan Mujan

Zahvaljujući se na donaciji, korisnica Programa za obrazovanje Roma i dobitnica laptop računara Razija Smajilović rekla je:

– Pohađala sam Medicinsku školu na Zvezdari koju sam završila prošle školske godine i nakon toga sam upisala Poljoprivredni fakultet u Zemunu, smer Hortikultura. U okviru Programa za obrazovanje Roma sam stažirala u Domu zdravlja u Rakovici i u bolnici Dragiše Mišovića šest meseci i ovaj vid pomoći mi je mnogo značio. Plan mi je da se zaposlim u struci i da paralelno studiram, a za to će mi laptop mnogo koristiti.

Foto: Dragan Mujan

Prisutnima se obratio i Alber Alija, povratnik iz Nemačke po sporazumu od readmisiji i korisnik Fonda za obrazovanje Roma:

– Treći sam razred srednje Mašinske škole u Nišu. U Nemačkoj sam živeo dve godine i vratio sam se Srbiju pred upis u srednju školu. Bilo mi je malo teže da se prilagodim i trebalo je mnogo toga da obavim za kratko vreme. Tako sam na brzinu maturirao i upisao srednju Mašinsku školu. U prvom razredu sam imao lošiji uspeh, bio sam dobar. A sada u trećem razredu sam odličan, imam sve petice. Jednostavno sam shvatio da su mi bolje ocene veoma važne da bih se jednog dana zaposlio i postao „neko i nešto“. Bio sam mnogo srećan kad sam saznao da ću dobiti laptop. Najviše ću ga koristiti u učenju, moći ću da koristim internet i pronalazim dodatni materijal za učenje, jer je za bolju budućnost i bolji posao najvažnije školovanje.

Tako je i pisao! Iz srca, iz duše, najbolje za najbolje, za decu!

Pisac Dobrica Erić znao je kako na najbolji način da se obrati najmlađima, kako da im kroz šaljive stihove predoči kvalitete života i kako da se potrudi da od malena nauče koje su prave životne vrednosti. Nažalost, on je preminuo u 83. godini života. Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Za njim su ostala da žive njegova dela i mnogobrojne nagrade.

Zato, čitajte deci pesme Dobrice Erića, time ćete im samo poboljšati detinjstvo. Ovo su neke od njih:

Poziv Na Ljubav

Ja i moji drugovi iz škole
pozivamo decu da se vole,
a molimo i odrasle isto — da nam mržnjom ne kvare detinjstvo.

Ne mari što nisam međ onima koji leže na milionima,
samo nek mi Sunce stalno sija i nek se svi vole ko ti i ja!
Ne slušajte Vavu i Orvela ovaj svet se neće ugasiti,
Ljubav nas je na zemlju dovela i Ljubav nas može i spasiti!

Poljubac

Od svega što se u glavi krije,
od svih čuda što se tu množe,

poljubac je najdivnije
čudo što ti se desiti može.

Kad se, kružeći ovim svemirom
bezbrojnih srca, putanjom dugom,

dva srca ozare istim nemirom
i oglednu se jedno u drugom,

tada i glave malo zastanu
s krunicama od rosnog klasja,

a usnice se sretnu i planu
plamičkom poljupca što svet obasja.

I tako kroz dva tela poteče
svetlost što stvara novu planetu,

jer, poljubac je, kao što reče
pesnik, najlepši susret na svetu!

Foto: Unsplash

Ekološka Azbuka

Ako
Budete
Više
Gajili
Drveće
Đaci
Ekolozi,
Živećete
Zdravi
I
Jaki
Kao
Lavovi,
Ljudi
Moraju
Nezagađene
Njive
Orati,
Pšenicu
Radosti
Sejati,
Tako
Će
Uvek
Fino
Hraniti
Celo
Čovečanstvo
Džakovi
Šumadijski.

Zamolite Svoje Roditelje

Zamolite svoje roditelje
da vam kažu gde se žito melje.

Saletite svog velikog strica
da vam kaže gde raste pšenica.

Dovedite dedu iz predgrađa
da vam kaže kako se hleb rađa.

Da li vam je bar u školi neko
objasnio gde izvire mleko?

Sutra ćete biti moreplovci
a ne znate šta raste na ovci.

Sutra ćete biti vojskovođe
a nećete znati gde zri grožđe.

Stasaćete bistri i veseli
ne znajući šta ste dužni pčeli.

Stasaćete lepi, jaki, zdravi
ne shvativši šta ste dužni kravi!

Pročitaj još:

Da deci čitanje bude razonoda: Naučite ih da naprave zanimljive obeleživače stranica!

Dogodovštine jednog Džonija stižu do svih mališana: Đuričko u novoj, neočekivanoj ulozi!

Priča za laku noć: Uspavajte vaše najmlađe uz mudru priču o NEIZBRISIVIM TRENUCIMA

Nela deca i pre polaska u prvi razred već prepoznaju slova i brojeve, trude se da oponašaju starije pa je susret sa olovkom zagarantovan i pre školske klupe. Ipak potrebno je da se razvije njihova grafomotorika i osećaj da olovku naslove na palac, kažiprst i srednji prst.

Kako bi njihov rukopis bio čitak neophodno je da oslobode ruku za olovku što u početku deci nije nimalo lako. Dok to ne savlada, njegov otisak olovke na papiru je nepravilan, a deca se brzo zamaraju dok pišu.

Nemojte da očajavate jer će vremenom sigurno stvari doći na svoje. Ipak, ukoliko želite da unapredite dečji potez olovkom pre nego što oni sami dođu do toga, predstavljamo vam video koji će vam pomoći u tome.

Deci ovo možda bude izgledalo kao igra, a biće im i više nego korisno da savladaju odnos ruke i olovke.

View this post on Instagram

A post shared by creativity at all times 🌸 (@tutorialscreatives) on Apr 5, 2019 at 3:46am PDT

Pročitaj još:

Da li ste vi u ljubavi nestrpljivi? Dopustite da vas najmlađi nauče kada se čekanje isplati!

Dnevnik jedne devojčice: Učite decu da pišu svoje dane, jer je to pravi način za čuvanje uspomena

Vaša šaka kao šablon za dečja umetnička dela: Naučite ih da crtaju na najjednostavniji način

Danas je Svetski Dan braće i sestara, zato ćemo se osvrnuti na ovu ljubav bez granica!

Pre svega, ukoliko vaše dete bude raslo uz brata ili sestru pre će naučiti socijalne vrednosti, znaće da deli i da bude zahvalno za sve što je njemu učinjeno. Biti brat nekome je više nego biti superheroj tokom odrastanja. Ukoliko su dva brata u pitanju, stariji će ući u ulogu zaštitinika, naučiće mlađeg kako da bude pravi muškarac, usmeriće ga na put pravih šampiona, a mlađi će sa ponosom da ističe da je upravo ovaj stariji njegov “autoritet i uzor”.

Foto: Unsplash

Sestre će međusobno da razmenjuju stvari, da uče kako da budu dame, da odaju jedna drugoj tajne, da pričaju o svim onim ženskim temama bez ustezanja i bez bojazni da li će nekome to moći da kažu.

Foto: Pixabay

A  ljubav na relaciji brat-sestra? Pa mnoge naučne knjige su dokazale da se ljubav sestre prema bratu graniči sa ozbiljnom dijagnozom. Sestra je ta koja ne dozvoljava da se njenom najboljem prijatelju uputi nikakav pogled prezira, ona gura svojim stavom ljude da o njemu govore samo u superlativu, a i sama ga diže u visine. Ne zato što smatra da tako treba, već zato što je ubeđena da on ne zaslužuje drugu poziciju.

I kad se najglasnije svađaju, znaju da se neizmerno vole i da je ta situacija čisto ventil da izbace sve iz sebe, a da će se završiti zagrljajem bez dubokog izvinjavanja. Jer među njima postoji razumevanje. Ako pogledate pravne knjige, nećete naći slučaj da je sestra naudila bratu. Ona može samo da ga dizne sa dna i da ga vine do zvezda. Ona će mu uvek biti najveći prijatelj, a on za nju superheroj i nadljudsko biće za koje je ubeđena da će je iščupati iz svakog problema.

Foto: Pixabay

Imati brata ili sestru, znači imati večnog prijatelja, savetnika, biti u sigurnoj luci, većno voljen i cenjen. Ljubav između braće i sestara je lekovita!

Zato roditelji, pravite velike porodice, vi ćete biti ispunjeni srećom, a vaša deca neizmernom ljubavlju!

Pročitaj još:

Gradite porodicu: Zašto je važno da dete ima brata ili sestru?

Ove fotografije obilaze svet: Ovako izgleda odrastanje dece kroz objektiv jednog kreativnog roditelja

Tim povodom su program „Migracije za razvoj“ (PME), nemačko-srpske razvojne saradnje koju implementira GIZ, Delegacija EU u Srbiji i Centar za integraciju mladih predstavili rezultate istraživanja o pravnoj i socijalnoj ugroženosti i položaju porodica i dece koja žive u neformalnim naseljima u Beogradu, a koje je sprovedeno u više od 500 domaćinstava.

Podaci iz istraživanja ukazuju na činjenicu da je 30 odsto porodica, koje žive u nehigijenskim uslovima, vraćeno u Srbiju kroz procesa readmisije, od toga je skoro 90 odsto njih vraćeno iz Nemačke. Takođe, gotovo 70 odsto porodica nema pristup tekućoj vodi, a njih 17 odsto živi sa manje od 6000 dinara mesečno.

Obraćajući se prisutnima Siniša Đurić, projektni menadžer programa “Migracije za razvoj” ispred organizacije GIZ je istakao:

– Tačni podaci o potrebama naših građana koji se vraćaju iz zemalja Zapadne Evrope su uvek veliki izazov jer ne posedujemo preciznu i pouzdanu statistiku. Zbog toga je ovo istraživanje za nas bilo važno jer nam govori mnogo o položaju onih najranjivijih i najugroženijih, a to su deca iz povratničkih porodica. Sada imamo odličnu sliku o najmlađima u beogradskim neformalnim naseljima. Na osnovu onoga što smo čuli, potvrdili smo neke od nalaza koje smo znali, saznali nešto novo, ali i dobili važne smernice za budući rad svih aktera, državnih organa, nevladinih organizacija i međunarodnih programa. Verujem da ćemo uz dodatni napor svi zajedno uspeti da im olakšamo punu integraciju u društvo i rešimo neke od problema sa kojima se susreću.

Istraživanje o pravnoj i socijalnoj ugroženosti i položaju porodica i dece koja žive u neformalnim naseljima u Beogradu realizovao je Centar za integraciju mladih, organizacija koja 15 godina radi sa decom koja žive i rade na ulici i koja kroz uslugu Svratište trenutno pruža podršku za 369 dece uzrasta od 5 do 15 godina.

Foto: Dragan Mujan

– Ovim istraživanjem obuhvatili smo 1602 dece koja žive u 564 domaćinstva u 28 neformalnih naselja na 10 beogradskih opština. Ta deca žive u neadekvatnim uslovima, bez redovnih obroka, tekuće vode, bez mogućnosti da održavaju ličnu higijenu sa vrlo skromnim mesečnim prihodima koji ne mogu da zadovolje njihove osnovne potrebe. Istraživanje je pokazalo da se čak 483 dece povratkom u Srbiju procesom Readmisije našlo u istim ovim uslovima, od kojih je 98 dece u uličnoj situaciji. To nam govori da jedino kroz sveobuhvatnu, intersektorsku saradnju možemo da radimo na poboljšanju uslova i kvaliteta njihovih života”, naglasio je Marko Tošić, izvršni direktor Centra za integraciju mladih.

Prisutnima se obratila i Mirjana Maksimović, menadžerka za socijalnu inkluziju Delegacije EU u Srbiji, koja je poručila: „Za nas u EU, zaštita i promocija prava deteta je jedan od glavnih ciljeva. Sve politike i akcije koje imaju uticaj na decu moraju biti osmišljene, implementirane i praćene u skladu s najboljim interesima deteta. Štaviše, očigledno je da se deca koja rade i žive na ulici, koja su najranjivija grupa koju društvo može da ima, suočavaju sa nejednakim šansama i ograničenim mogućnostima u životu, uglavnom zbog socijalne isključenosti. Uključivanje ove dece treba biti osigurano ne samo zakonima, već se mora osigurati i da država unapredi institucionalni okvir kako bi svako dete moglo da uživa sva prava garantovana Ustavom, zakonima i konvencijama”.

U okviru nedelje u kojoj se obeležava Međunarodni dan dece koja žive i/ili rade na ulici, u socijalnom preduzeću Kafe bar „16“ (Cetinjska ulica broj 15a) otvorena je izložba fotografija „Dvosmerna ulica“, koja će biti postavljena do 16.aprila. Izložba u fokus stavlja perspektivu dece koja žive i/ili rade na ulici, odnosno omogućava im da predstave svoju svakodnevicu, mesta na kojima žive, igraju se, provode slobodno vreme i ljude koji su im važni.

Pročitaj još:

Podsticaj za buduće karijere: Donirano 16 računara za najuspešnije đake i studente Rome

Svaka priča ima i vedru stranu: Naši povratnici iz Nemačke ka boljoj budućnosti u Srbiji

Prema najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona, uvodi se potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja i upotrebe fizičke sile prilikom vaspitanja deteta, istakao je Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dragan Vulević dodaje da niko neće ići u zatvor, niti će biti lišen roditeljskog prava ako je dete dobilo ćušku, čvrgu ili udarac po zadnjici.

– Roditeljima će biti ponuđena edukacija o nenasilnim metodama vaspitanja i to u okviru savetovališta za brak i porodicu, razvojnih savetovališta, škola za roditelje. Mi smo svesni da nećemo dobiti rezultate za godinu dana, jer je menjanje stavova i ponašanja proces za koji je potrebno vreme -rekao je Vulević za Politiku.

Foto: Pexels

Vulević podseća da je sadašnjim zakonom već predviđeno (delimičo) lišavanje roditeljskog prava ako roditelj kontinuirano sprovodi fizičko kažnjavanje, koje se može označiti kao zlostavljanje deteta.

Cilj izmena zakona jeste da u svesti roditelja postoji ideja da je fizičko kažnjavanje deteta zakonom zabranjeno i da u vaspitavanju mališana nije neophodno koristiti prut i demonstrirati zakon jačeg.

Pročitaj još:

Batina ipak NIJE poreklom iz raja: Da li decu treba vaspitavati fizičkim kažnjavanjem?

Rekorder je beogradska beba sa 7.200 grama: Zašto se rađaju velike bebe i kako to utiče na njihov razvoj?

Ljubav bez granica: Brat i sestra se najlepše vole!

Na početku je svoj svemir reči iznosio na društvenim mrežama, gde su njegovi pratioci sa pažnjom slušali kako recituje, između ostalog “Ćure” i “Skakutavo jaje”. Ta njegova poezija brzo je našla svoje mesto, pa su roditelji rado puštali svojim mališanima ove stihove.

Kako je reakcija publike bila odlična i kako su mu svakodnevno ljudi slali snimke gde njihova deca recituju pesme, odlučio je da objavi slikovnicu “Kišni glistac”.

– To jeste poezija, ali je zapravo dečji nadrealizam. Mališanima je to maštovito i uđu u celu priču, dožive svemir koji sam ja smislio. Oni su mi najbolji dokaz da to što radim zaista ima smisla – rekao je Andrija.

Glumac naglašava da decu najviše voli, da su oni najiskreniji i da najviše prijaju njegovom duhu.

On je ispred naših kamera odlučio da otkrije kako je nastala slikovnica “Kišni glistac” i na šta to mališani najbolje reaguju:

Pročitaj još:

Andrija Milošević može da vas izleči smehom: Glumac nudi publici poseban vid terapije!

Da li biste voleli da vas Andrija Milošević provoza gradom? Ako je odgovor DA, pogledajte “Taksi bluz”

Dogodovštine jednog Džonija stižu do svih mališana: Đuričko u novoj, neočekivanoj ulozi!

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenice. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.

Na ovaj dan, žene odlaze na reku gde pale sveće, koje pričvršćuju na malim daskama, i puštaju ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih i veruje se da je preko potrebno ovo uraditi kako bi oni imali mir u zagrobnom životu.

Pravoslavni hrišćani, koji se pridržavaju (starog) julijanskog kalendara, obeležavaju danas Veliki četvrtak. Hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a danas je prilika da se i najveći grešnici razreše greha.

Foto: Latif Adrović

U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač.

Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina. Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja.

Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Pročitaj još:

Porodična zanimacija i vesela trpeza: Napravite uskršnju dekoraciju uz našu pomoć

Ukrasite Uskršnja jaja dekupaž tehnikom

Savršena uskršnja trpeza: Evo kako da ukrasite vaš sto