Naime, on je napravio sam svoj biznis i uplovio u “jutjuberske vode”. Možda ste mislili da neko ko je tako mlad, da ne kažemo dete, nije sposoban za veće zarade i poslovne obaveze – varate se. Bi bi si prenosi informaciju da je mali Rajan u 2018. godini zaradio od svog kanala na kojem ocenjuje dečje igračke, čak 22 miliona dolara.

View this post on Instagram

A post shared by Ryan’s Family Review (@ryansfamilyreview) on Dec 3, 2018 at 7:41pm PST

Njega prati više od 17 miliona ljudi na toj internet platformi, a skoro svaki video ima milion pregleda i više. Možda nekome brojke zvuče impozantno, ali kada se prisetimo da se radi o detetu koji ima sedam godina, priča poprima drugi oblik. Kanal o kojem govorimo se zove “Ryan Toys Review” i otvorili su ga Rajanovi roditelji 2015. godine, a časopis Forbs je objavio podatak da najveći deo novca dolazi od oglasa koji se prikazuju pre početka svakog videa, a ostatak od sponzorisanih postova.

Dakle, ovde su pokretači priče roditelji, a “izvođač radova” Rajan (7).

View this post on Instagram

A post shared by Ryan’s Family Review (@ryansfamilyreview) on Oct 3, 2018 at 3:51pm PDT

Da li je pohvalno i potrebno zarađivati toliko novac u tim godinama? Porodični biznis na internetu? Mnogi bi rekli “mač sa dve oštrice”, a evo šta stručnjaci kažu na tu temu.

–  Nije džabe rečeno da je osnovna škola obavezna, iz toga možemo jednostavno da zaključimo da je do 15. godine detetu mesto u školi. Samim tim, ja nisam za to da dete pre toga krene sa nekim ozbiljnijim poslovima, pogotovo ne da radi nešto za šta nije zrelo. Roditelji ovde igraju važnu i odlučujuću ulogu. Oni moraju da budu fleksibilni, pažljivi i spremni da podrže detetov talenat ukoliko ga poseduje, ali akcenat da se stavi na obazovanje. Važno je da se detetu objasni da svaki talenat treba da bude potkrepljen diplomom – rekla je za naš portal Radmila Grujičić, psiholog.

Dakle dragi roditelji, vodite računa i nemojte da vam brojke zavaraju, ipak fokus stavite na obrazovanje i dopustite da dete bude dete, a ne mali biznismen.

Pročitaj još:

Stručnjaci savetuju: Lepota nije u oku posmatrača, već u onima koji vide lepo!

Od preterane brige ništa dobro neće izaći: 10 grešaka koje majke prave sa ĆERKAMA, a ne bi trebalo!

Da deci čitanje bude razonoda: Naučite ih da naprave zanimljive obeleživače stranica!

Mnogi uzimaju tu ulogu “zdravo za gotovo” i nesvesno se ophode prema najmlađima ne razmišljaući na posledice koje mogu da ostanu u njihovom mozgu i koje mogu da ih prate tokom odrastanja, života.

Kada pomislite na svoje detinjstvo koje slike pamtite, koju emociju? Hajde zažmurite na nekoliko sekundi i prizovite svoje odrastanje, porodicu, roditelje, šta vidite? Da li vam je osmeh na licu?

Ukoliko jeste, bravo, to su lepe vesti. Hajde sada osvestite roditeljstvo i potrudite se da i vaše dete sutra ima takav izraz lica kada pomisli na vas. Probudite mu lepe emocije i osećaje kada se priseti detinjstva.

Foto: Profimedia

S druge strane, ako vi niste mogli kod sebe da izazovete željenu lepu emociju zbog raznih izazova u detinjstvu, potrudite se da to promenite sa vašom decom. Napravite sa njima uspomene koje mame osmeh i zrače ljubavlju.

Foto: Profimedia

Daćemo vam neke smernice, dobro je znati koje su to stvari koje ostaju mališanima urezana u sećanje.

Kada ste im bili podrška

Važno je da znaju da ste tu za njih, da im budete vettar u leđa, da ih čuejte i usmerite u smeru koji je u njihovom najboljem iteresu. Podržite ih, pohvalite ih, zagrlite ih, ohrabrite ih i tako im pomozite da izgrade samopouzdanje i da poveruju u sebe.

Foto: Profimedia

Kada ste im bili rame za plakanje

Prve simpatije, razočaranja, svađe i tome slično, toga će uvek biti, ali budite njihovo rame za plakanje i uteha, budite njihovo “biće sve u redu”, to ne zaboravljaju.

Kada ste ih nasmejali do suza

Koristite svaku priliku da se smejete sa decom, lepi trenuci se urezuju u sećanje “kao od šale”, baš kao i oni loši. Hajde onda nek više bude radosti u mislima.

Foto: Profimedia

Kako ste se ophodili prema njegovom ocu/majci

Poštovanje je važna lekcija koju treba da savladaju od malena, a to se najbolje uči kroz primere iz kuće. Poštujte, cenite i volite osobu sa kojom ste zasnovali porodicu. Priređujte iznenađenja, volite, pazite jedni o drugima jer je to dobar model ponašanja koji bi bilo dobro da vaši mališani usvoje.

Kako se ophodite prema drugima

Foto: Profimedia

Ovde se podrazumeva: šira porodica, prijatelji, poznanici, slučajni prolaznici, ali i životinje. Način na koji vi reagujete i na koji se ponašate sa pomenutim grupama vrlo je izvesno da će usvojiti i vaše dete i zapamtiti. Sve je to deo vaspitanja koje potiče iz kuće, pa se potrudite da deca pokupe ono najbolje od vas.

Uživajte u njihovom vaspitanju i odrastanju, jer neće večno biti mladi, ali će zauvek biti vaši i neka vas pamte po lepom i sa osmehom. Biti roditelj je divno.

Pročitaj još:

Od preterane brige ništa dobro neće izaći: 10 grešaka koje majke prave sa ĆERKAMA, a ne bi trebalo!

Stručnjaci savetuju: Lepota nije u oku posmatrača, već u onima koji vide lepo!

Ove fotografije obilaze svet: Ovako izgleda odrastanje dece kroz objektiv jednog kreativnog roditelja

Boravak u toplim prostorijama i isušenom vazduhu nije pravo rešenje za vaše naslednike. Ukoliko ih naviknete na hladan vazduh tako će oformiti imunitet koji če biti otporan na mnoge viruse.

– Naravno da je bebama mesto na svežem vazduhu. Jedino kada ne bi bilo dobro da često budu napolju je kada su temperature u visokom minusu. Ukoliko je beba starija od 40 dana onda bi bilo idealno da se šeta oko podna, kada će izbeći jutarnji mraz ili večernje naglo zahlađenje. Ukoliko duva jak vetar gledajte da bebi zaštitite lice i da je obučete dobro – savetuju pedijatri.

Kada kažu da “dobro obučete” mališane, pod tim ne podrazumevaju da ih natrpate sa mnogo slojeva garderobe jer m to neće prijati. Obucite im potkošulju, majicu i jaknu pa proveravajte da li su im ruke hladne. To će najbolje da pokaže da li bebi prija spoljna temperatura.

– Ne zaboravite da bebi stavite kapu jer se telesna temperatura kod njih gubi preko glave – savetuju stručnjaci.

Ukoliko vaši mališani imaju tri i više godina i poprilično su živahni, onda gledajte da se obuku kao i vi, jer ukoliko se oznoje samo će im teže pasti dodatna garderoba na njih.

Uživajte u zimskim danima sa vašim mališanima!

Pročitaj još:

Vriska bez ijedne prolivene kapi: Da li bebe mogu da plaču bez suza ili već umeju da blefiraju?

Da deci čitanje bude razonoda: Naučite ih da naprave zanimljive obeleživače stranica!

Razbijamo mitove: Da li treba mazati bebine desni alkoholom kada im rastu zubići?

Da li vi pričate priče deci? Sećate se sigurno bajki iz vašeg detinjstva?! Priče o: vilenjaku koji leti i ne želi da odraste; devojci kojoj se život pretvorio u najlepši san samo zato što je nosila odgovarajući broj cipela; drvenom dečaku kome raste nos kada laže i tome slične. Da li ste evocirale uspomene?

Dobro je čuvati uspomene, bajkovite likove, predele, priče jer one greju dečja srca i pomažu im da se mašta razvija i moć razmišljanja. Međutim, pored samog čitanja bajki važan je i način na koji se prezentuje priča najmlađima i odabir pesama koje će se istiam otpevati za laku noć. A verujemo da je san svakog deteta je da mu omiljenu bajku pred spavanje ispričaju kako roditelji, tako i naši poznati glumci.

Foto: Profimedia

– Treba odvojiti decu od tehnologije, igrica i crtaća jer to utiče pogrešno na razvoj govora ili mašte. Čitajući priče deci kod njih se razvijaju slike, ideje, sposobnost zamišljanja i shvatanja. Vrlo je važno da se budi kreativnost kod najmlađih. Sve što navodi dete na razmišljanje i razvijanje mašte je dobro – rekla je Ivana Đurić, psiholog.

Ukoliko se pitate gde sad da nađete glumca koji će svako veče u određeno vreme da bdi nad krevetom vaše dece i da priča priče za laku noć ili peva pesmice iz omiljenih bajki, ne brinite evo rešenja. Oni to rade!

Pustite deci ove snimke i verujemo da će lepše utonuti u san i još lepše sanjati.

Jelena Gavrilović

Andrija Milošević

View this post on Instagram

A post shared by andrijamilosevic_official (@andrijamilosevic_official) on Sep 4, 2018 at 9:55am PDT

Zijah Sokolović

Tamara Dragičević

Pročitaj još:

Razvijaju maštu i šalju bitne poruke: Zašto deci treba čitati prave bajke?

Susret vanvremenskih likova nakon 25 godina: Pogledajte igranu verziju crtanog filma “Kralj lavova”

Odletite u svet mašte na krilima jednog Damba: Sprema se nova avantura za ljubitelje ovog slona!

Pismo prenosimo u celosti:

“Draga …

Nedavno smo tvoja majka i ja tražili neke odgovore na Guglu. Počeli smo da unosimo pitanje u pretraživač i već na polovini, Gugl je izbacio listu najpopularnijih pretraživanja na tu temu. Na vrhu liste stajalo je “Kako da ga  držiš zainteresovanim?”

Zaprepastio sam se. Iščitao sam bezbroj članaka o tome kako da budeš seksi, kada da mu doneseš pivo, a kada sendvič i načine da učiniš da se oseti pametno i superiorno.

Razbesneo sam se.

Malena, nije, nikada neće biti i nikada nije bio tvoj posao “da ga držiš zainteresovanim:”

Malena, tvoj jedini zadatak je da, u dubini svoje duše, znaš da si ti vredna pažnje. Ako si svesna svojih vrednosti, bićeš atraktivna i poželjna u najboljem mogućem smislu. Privućićeš momka koji je sposoban da prepozna tvoje kvalitete i koji je sprman da svoje jedini život posveti tebi.

Malena, pričam ti o momku kog nije potrebno “držati zainteresovanim”, zato što on zna da si ti interesantna:

• Baš me briga da li on stavlja laktove na sto, zato što je njegov pogled fokusiran na to kako ti se nos nabora dok se smeješ i ne može da skine pogled sa njega.
• Baš me briga što ne ume da igra golf, pa ne može da odigra partiju samnom, dokle god on prati svoje srce, a ono ga uvek odvede do tebe.
• Baš me briga što je on snažan, dokle god ti on omogućava da jačaš snagu svog srca.

Ni malo ne marim za koga on glasa, dokle god se svakog jutra budi i bira tebe za posebno mesto u vašem domu i posebno mesto u njegovom srcu.

Ne zanima me ni boja njegovekože, dokle god platno vašeg zajedničkog života boji strpljenjem, žrtvom, ranjivošću i nežnošću. Nije mi važno u kojoj religije je odgajan, ovoj, onoj ili nijednoj, ako je odgajan da ceni život i ako mu je svaki trenutak života proveden sa tobom svetinja. Na kraju, malena, ako naletiš na takvog čoveka, a on i ja nemamo ništa zajedničko, imaćemo zajedničku onu najvažniju stvar: Tebe.

Na kraju krajeva, malena, jedino što treba da radiš da bi ga “držala zainteresovanim”, je da budeš ti!

Tvoj večno zainteresovani momak,

Tata.”

Autor ovog pisma, dr Keli Flanagan, sertifikovani je klinički psiholog sa praksom u Vitonu, Ilinois. Redovno piše o životu, ljubavi i društvu na svom blogu UnTangled. Otac je troje dece!

Pročitaj još:

Pismo ove majke je probudilo svest mnogih: Fotografišite se uvek sa porodicom, evo i zbog ČEGA!

Pročitala sam ovo pismo i shvatila da me dečko u stvari ne voli: Ovo je prava istina o čoveku sa kojim sam bila tri godine

Pismo ljubavnice “prvoj” ženi: Nisam bolja od tebe, ali te sa mnom vara

Ovaj crtani film je zadobio pažnju mnogih širom sveta, a koliko je dobar pokazuje i činjenica da se i dan danas snimaju nove epizode. Ova serija je takođe i jedna od najuspešnijih i najcenjenijih u istoriji medija.

Foto: Profimedia

Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život porodice iz naslova. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije, a najpoznatija je po samokritičkom humoru.

Foto: Profimedia

Donosimo vam činjenice koje možda niste znali o seriji: 

• Uvodnu špicu je Deni Elfman komponovao za svega dva dana. Njena dužina varira od epizode do epizode, odnosno od trajanja iste. Ukoliko je nešto kraća od uobičajenog vremena, špica će biti duža.
• Simpsonovi su žuti jer je autor Met Grejning smatrao da će tako svi oni koji brzinski menjaju kanale uvek uočiti da se u tom trenutku emituje serije, upravo zahvaljujući boji “kože” omiljenih junaka.
• U uvodnoj sceni Megi se očitava u kasi kao roba, od 847,63 dolara, jer je toliko 1989. godine koštalo mesečno izdržavanje bebe u Americi.
• Bart je često znao iz šale da pozove Moovu kafanu, a tom prilikom je birao broj 764-84377, što je jedna cifra više nego što američki broj telefona treba da ima.
• Razlog zbog kog je Grening nazvao grad u kojem se odvija radnja serije, Springfild leži u tome što u SAD postoji više od deset gradova sa ovim imenom. U policijskoj stanici u Springfildu nalazi se mapa grada, koja izgleda kao mapa srednjevekovnog Konstatinopolja.

Foto: Profimedia

• Ako nekada zalutate u osnovnu školu u Springfildu, zapamtite da je Bartova šifra za ormarić 36-24-26.
• Potrebno je između šest i osam meseci da se napravi jedna epizoda.
• Znate li odakle je došao Homerov usklik “D’oh!”? Den Kastaleneta, Homerov glas, rekao je za “Holivud riporter” da u originalnom scenariju piše “iznervirano mrmljanje”. Ova reč je dodata na oksfordskom rečniku engleskog jezika 2001. godine, a definisana je kao izražavajuće nezadovoljstvo kad stvari ispadnu loše ili kako niste planirali. Takođe, još je defisana kao pojava kada neko kaže ili uradi nešto glupo.
• Kao što verovatno znate, većina najavnih špica prikazuje Barta kako ispisuje poruke na školskoj tabli. Neke od poruka su: “Nije me dotakao anđeo na “ono” mjesto” kao i “Svinjetina nije glagol”.
• Serija je 1997. godine prevazišla Flinstonove i postala najduže emitovana animirana serija u Americi.

Pročitaj još:

Petar Pan ima 65 godina, a i dalje je dečak vedrog duha: Pouka iz ovog crtaća čini ljude boljima!

Vraćanje u detinjstvo: Roditelji, pustite deci crtaće uz koje ste vi odrastali

Da li se sećate ovih stvari? Ovo su igračke koje bude nostalgiju!

Nažalost mnogo hrane se baci i to je ono što bi se moglo nazvati kao najveći greh. Ove godine budite svesni da tom hranom možete mnogim ljudima da ulepšate praznike i da ih učinite srećnima.

Za vas to ne znači ništa, a njima će to možda ostati u sećanju za ceo život. Zato budite humani i svu hranu, koja vam je ostala, lepo spakujte i darujte onima kojima je to najpotrebnije.

Preostalu hranu i piće možete da donirate Prihvatilištu za beskućnike u Kumodraškoj ulici broj 226a. Pozovite ih na broj 0112462778.

Verujte nam, osećaćete se najlepše na svetu kada nekome na ovaj način pomognete!

Idealno je vreme da zavirite u svoje ormane i obradujete decu pričom koja budi emocije i motiviše na dobra dela. Nakon čitanja ove priče zaključićete da svi mi imamo neki džemper po imenu Draško i bilo bi divno kada bi vas i ovaj period darivanja i praznika motivisao da i epilog vaših priča bude sličan. Lepota je u davanju i sreća je cirkulisanje divne energije koja se ne završava već samo širi i uvećava.

Da li ste znali da je najkraću priču napisao Ernest Hemingvej?
Ona glasi: “Prodajem cipele. Dečje. Nikad nošene.”

U izvornom obliku na engleskom ova priča ima svega šest reči i prema legendi se veruje da je ovu priču Ernest Hemingvej napisao u jednoj kafani, nakon što se kladio da može da napiše priču od samo šest reči koja nosi u sebi jaku poruku i nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Ušuškajte najmlađe u najtoplije ćebe, podgrejte omiljeni napitak i obradujte ih pričom koja nam stiže direktno iz kreativne glave Anje Arsić, pisca za decu. A verujemo da će ova priča zagrejati i vaša srca i podsetiti vas na neki džemper po imenu Draško. Svaki kraj je ujedno i novi početak.

Foto: Profimedia

“Plakar je mesto gde mnogi pored odeće koju nose čuvaju dnevnik, svilene rukavice od bake, leptir mašnu od deke, pantalone u koje već neko vreme ne mogu da uđu, staru majicu koja ih podseća na neka bezbrižna vremena. Svaki plakar nosi sa sobom neke zagonetke i tajne. Draško je džemper koji svake godine nestrpljivo čeka kraj jeseni da stigne u Biserin plakar. Draško je džemper koji Bisera ima već nekoliko godina. Ona je taj džemper dobila od deke Draška, pa po njemu nosi i ime. Draško je sivi džemper na poprečne, teget pruge, pomalo izbledeo.

Bisera već poslednje dve zime razmišlja da prestane da nosi džemper po imenu Draško. Svaki put kada bi ga ugledala u plakaru kako tužno visi na vešalici, među novim zimskim stvarima, odlučila bi da će ga nositi još jednu zimu. Džemper po imenu Draško je uvek bio srećan kada se to desi. Od sreće bi se njegove poprečne, teget pruge razvukle u osmeh. Bisera često kada negde žuri, naglo otvori plakar, izvuče prvu košulju i zalupi vrata. U tim trenucima džemper po imenu Draško se uvek oseti zapostavljeno i tužno. Tada ga najčešće teši jedan sako, tako sto mu kaže da napolju nije dovoljno hladno za džemper, pa se zato Bisera odlučila za košulju.

Bila je subota kada se Bisera probudila sa idejom da sredi svoju sobu i plakar. Izvadila je sve stvari iz plakara i počela da raspoređuje. Primetila je da su se džemperu po imenu Draško izvukli konci i rastužila se. Kako je džemper bio uspomena na deku, shvatila je da i on ima svoj rok trajanja, kao i sam život. Džemperu po imenu Draško se nije svideo Biserin tužan pogled. Znao je da će uskoro morati da se odseli iz Biserinog plakara. Džemper po imenu Draško je visio tužan na vešalici, posmatrao odecu oko sebe i trudio se da zapamti svaki trenutak proveden u plakaru. Bisera je narednog dana uzela veliku kesu. Potom je počela da ubacuje stare stvari iz plakara u kesu. Džemper po imenu Draško je rukavima zagrlio sako ispred sebe pokušavajući da na taj način ostane u plakaru. Bisera je pomerila rukave džempera po imenu Draško sa košulje, skinula sa vešalice, zagrlila i ubacila u kesu. Kada je završila sa spremanjem plakara, kesu sa starim stvarima je ostavila pored kontejnera.

Foto: Profimedia

Nadala se da ce nekome njene stvari biti od koristi.

Osvanulo je jutro.

Jedna devojčica je hodala po snegu, tražeći nešto da obuče. Prišla je kontejneru i uzela Biserinu kesu u naručje. Džemper po imenu Draško se ponovo osetio živim kada je devojčica iz cele kese odlučila da obuče baš njega. Njegove pruge se se razvukle u osmeh.

Nekoliko dana kasnije srele su se dve devojčicena na ulici. Išle su jedna drugoj u susret. Jedna je nosila novi džemper na pruge, bila je to Bisera. Pogledala je devojčicu koja je prolazila pored nje. Prepoznala je svoj džemper.

Bio je to njen Draško.”

Pročitaj još:

Razvijaju maštu i šalju bitne poruke: Zašto deci treba čitati prave bajke?

Da deci čitanje bude razonoda: Naučite ih da naprave zanimljive obeleživače stranica!

Kada su oni dečji naratori unosi se posebna magija u priče: Naši glumci pričaju najlepše bajke!

Modna agencija Fabrika, šestu godinu za redom organizovala je humanitarni modni događaj za decu iz Prihvatilišta.

Oni osluškuju želje najmlađih i ugroženih, kupe njihove želje, dugo rade na realizaciji istih, jer treba očuvati prazničnu idilu obojenu pričom “Deda Mraz postoji”. Preko noći organizuju svoje “novogodišnje pomoćnike” i ulaze u ulogu Deda Mraza i irvasa. Otpremaju s ljubavlju pravljene paketiće i dovode ličnosti koje su baš deca želela da vide, pa samim tim to poprima posebnu notu i dobija na značaju.

Foto: Dragan Mujan

Ove godine, iako nisu nosili crveno odelo, irvase su možda parkirali ispred Skupštine grada Beograda, Deda Mrazovi su bili između ostalih i Sofija Rajović, Tamara Aleksić, Pavle Mensur, ali uveličali su čitav događaj još i Verica Rakočević, Veljko Kuzmančević, Irena Grahovac, modna kuća “Bilicki”, Vladimir Kovačević, Minja Subota, Nebojša i Dragana Grančarski i mnogi drugi.

Foto: Dragan Mujan

Tamo je odjekivalo uzbuđenje, dečji smeh i radost, dakle, baš ono što je potrebno u decembru oko novogodišnje jelke.

Imali smo zadovoljstvo da popričamo sa gore pomenutim mladim glumcima o ulozi koja im je dodeljena, humanitarnom radu i generalno o iskustvu druženja sa decom iz Prihvatilišta.

Pročitaj još:

Da li znate jačinu pisane reči? Od najvećih romantika do vrsnih stručnjaka savetuje se da rukom prođete sve svoje želje, ciljeve, uspomene, emocije i na taj način kanališete energiju i razvijete emocionalnu inteligenciju, ali i uvidite svoj rast i pospešite lepe osećaje. Ni jedna tastatura, pisaća mašina ili usmeni monolozi nemaju tako jaku snagu kao pisana reč. Tako se mozgu šalju pravi signali, tako se neguju um i duša.

– Samo pisanje je direktna veza između mozga i pokreta, a na taj način deca razvijaju i finu motoriku, kao i samo razmišljanje. Kucanje sa druge strane je samo uslovljena radnja, jer se razvija memorija pokreta i u toku kucanja nema razmišljanja. Ogromna je razlika da li ćete napisati slovo, ili pritisnuti dugme jer u prvom mozak učestvuje, dok je ovo drugo samo jednostavna radnja. Dakle, kucanje na tastaturi je samo deo većeg problema, a to je da mladi zaboravljaju da misle- kaže psiholog Sanja Pavićević.

U skladu sa tim mi vam prenosimo priču jednog kreativnog pisaca za decu, Anje Arsić, koja u želji da deca izrastaju u najbolje verzije sebe i da veruju u magiju koju život nosi, najiskrenije priče upućuje lično njima – najmlađoj publici. A verujemo da će ova priča i vama roditeljima značiti.

Foto: Profimedia

Opustite se i uživajte, ovo je priča pod nazivom:

Dnevnik jedne devojčice

“U dnevnik jedne devojčice stanu sva razmišljanja, tajne, uspomene, lepi i oni manje lepi događaji, simpatije, prijatelji, ljubimci, proslave rođendana, letovanja, zimovanja. U dnevnik devojčice po imenu Anja stane sve to i još mnogo više od toga. Anjin svaki dan zapisan je u dnevniku. Njen dnevnik je njen najbolji prijatelj. Često je tu kada se Anja oseća usamljeno. U tim trenucima Anja samo ispiše nekoliko stranica i odmah se oraspoloži. Anjin dnevnik poseduje magične moci. Mnogi Anjini zapisani snovi u dnevniku su se ostvarili. Njeni veliki strahovi su pobeđeni na stranicama tog dnevnika. Dnevnik je prvi saznao da se Anja zaljubila, a potom i odljubila i zaljubila opet. Kako je Anja godinama pisala dnevnik, on je postajao sve deblji i teži i ona više nije mogla da ga nosi sa sobom. Počela ja da ga ostavlja kod kuće. Dnevnik je bio tužan. Ostajao bi na polici među knjigama ili ispod jastuka. Ponekad se dešavalo da ga Anja ostavi i u mračnoj fioci od stola. Tada bi dnevnik počeo da plače i na njegovim stranicama bi se od suza razlila slova. Sve je to bilo i podnošljivo, ali kada bi Anja odlazila na odmor, više ga nije nosila sa sobom i on bi ležao na polici prekriven prašinom. Anja bi po povratku sa odmora uvek obrisala dnevnik od prašine, a potom bi sve doživljaje podelila, kao i uvek prvo sa njim. Dnevnik je imao samo jedan strah. Plašio se da mu nije preostalo još puno stranica na kojima će Anja moći da piše. I nedugo nakon što se Anja vratila sa odmora i nakon što je krenula na tango, poželela je to da  zapiše i podeli sa dnevnikom. Radovala se da ispiše sve korake koje je naučila na tangu, ali u dnevniku je ostala još samo jedna prazna stranica. Anja je ispisala i poslednju stranicu o prvim koracima sa tanga. A potom je zatvorila dnevnik i sela u fotelju. Znala je da je vreme da kupi nov dnevnik. A on je to znao mnogo pre nje, već neko vreme je strahovao da više neće biti upućen u Anjin zivot. Sutradan je Anja otišla u knjižaru i kupila jedan cvetni dnevnik. Kada je stigla kući, uzela je nov dnevnik kako bi sa njim podelila dešavanja. Bio je to način da se upoznaju. Anjin dugogodišnji dnevnik tužno je posmatrao sa police kako je nov dnevik postajao iz dana u dan njen najboji prijatelj. Ali, i Anji je mnogo  nedostajo stari dnevnik, imao je siroke linije i njen život ispisan na stranicama. Narednog dana Anja se probudila sa idejom. Otrčala je do knjižare, kupila papir na široke linije i lepak. Čim je stigla kući, uzela je stari dnevnik u ruke, a potom lepak i papir na široke linije. Anja je zalepila nove stranice starom dnevniku i ponovo podelila sa njim svoj život i snove.”

Pročitaj još:

Priča o džemperu po imenu Draško: Prođite sa decom kroz kratke avanture koje život znače!

Omiljeni čarobnjak ili teško delo: Kako Hari Poter utiče na edukaciju omladine?

Ne korisitite tastaturu, već olovku! Bez pisanja, nema ni razmišljanja!

U duhu toga danas izdvajamo poučnu priču o devojčici koja ide u peti razred osnovne škole.

Hvala Anji Arsić, dečjem piscu, jer nesebično deli sa nama sve što njena kreativna glava smisli, verujemo da njeno štivo uveseljava decu, pa s tim u vezi nećemo da prekidamo lanac lepih priča.

Uživajte roditelji sa svojim najmlađima.

“Ah, ti susreti”

Foto: Profimedia

Pored nekoga možeš prolaziti svaki dan, ali pored nekoga samo jednom. To je bio naslov sastava, tema na koju je trebalo da pišu učenici petog razreda. Brana je sedela u trećoj klupi, gledala u pravcu table i razmišljala o kome će pisati.
Pokušala je da se priseti nekog susreta koji je toliko uticao na nju, da se razlikovao od ostalih. Razmišljala je koga je to ona srela, da je posle tog susreta sve bilo drugačije. A onda je shvatila. Bio je to njen pas po imenu Rumba. Jednog zimskog dana se vraćala iz škole, kada je videla na jednom trgu da poklanjaju štence.
Godinama unazad je razmišljala kako želi da usvoji psa, ali nikada do tog dana nije naišla na štene poput Rumbe. Kada je ugledala malo, crno, kudravo štene koje je skakutalo oko njenih nogu i nespretno joj vuklo pertlu, zastala je, uzela ga u naručje i zagrlila. Brana je devojčica kojoj zagrljaji nisu strani, posebno kada su psi u pitanju, ali trenutak kada je kudravo štene uzela u narućje učinio je da svi prethodni zagrljaji izblede. Brana je često govorila da je to za nju bio magični trenutak. Potom je pozvala roditelje i sestru kako bi je podržali u odluci, ali podrške nije bilo. Pogledala je u crno, kudravo štene i bila spremna da rizikuje. Odlučila je da će ga usvojiti. Na putu ka kući je razmišljala kako će nazvati štene. To nije bio lak zadatak. Nakon Grete, Tulumbe, Nere i Gare, Brana je odlučila da će štene nazvati Rumba.

Niko nije znao zašto se Brana za to ime odlučila, ali svi su se složili da joj pristaje.

Dolazak Rumbe u Branin dom doneo je velike promene. Branini roditelji su bili protiv toga da zadrže Rumbu, ali onda im je Brana stavila Rumbu u naručje i ponovo se dogodio magični trenutak. Rumba je postala deo porodice. Svaki dan kada bi Brana šetala Rumbu nailazila bi na prolaznike koji su nakon kratkog susreta sa Rumbom želeli da je pomaze i da se igraju sa njom. Rumba je neko ko kada hoda ostavlja trag za sobom, a kada to kažem, ne mislim na otisak njenih šapica.

Bila je to poslednja rečenica u Braninom sastavu.

Anja Arsić, pisac za decu, obradovala nas je još jednom očaravajućom pričom za najmlađe. Hajde da vidimo ko je tu kradljivac mašte.

Ovo je priča o jednoj Nedi, ali dragi roditelji složićete se, svi smo mi po malo Neda, bili i bićemo, ali i naša deca isto tako.

Neda i kradljivac mašte

Foto: Profimedia

Ono sto devojčicu Nedu razlikuje od drugih Neda na svetu jeste njena mašta.

Neda je uz pomoć mašte obišla svet, pročitala sve bajke sveta, pomazila slona, igrala se sa lavom, posetila vile, daleka kraljevstva, letela na metli, u balonu i izgubila staklenu cipelicu više puta. Neda je devojčica koja je čitajući knjige uspela da oživi svaku pročitanu priču, da se poigra sa glavnim junacima i osmisli novi kraj. Neda je devojčica koja je do pre par dana znala da tokom kišovitih dana maštom otputuje na more i da ceo dan provede na plaži. Ona je devojčica koja je uspevala da svoju haljinu maštom pretvori u balsku. I tako je bilo sve do pre par dana, do jednog kišovitog četvrtka, kada je Neda sasvim iznenada prestala da mašta. Tog kišovitog četvrtka Neda se probudila i plakala celo jutro što je kiša, jer ne može da obuje svoje baletanke. Njeni roditelji su se bili našli u čudu, jer bi Neda ranije uvek izmaštala da je sunce, a od čizmi da su baletanke. Tog četvrtka za ručak nije želela da jede grašak. Do tog dana gotovo uvek je znala da mašta da je poput one princeze koja spava na grašku i da ga slasno jede. Uveče je Neda pustila mamu da joj pročita priču pred spavanje, bez izmenjenog kraja. Njena mama je par puta pitala Nedu kako bi ona volela da se priča završi, a Neda je mrzovoljno odgovarala da kraj svake priče je takav kakav jeste. Tu noć je odmah nakon pročitane priče, ugasila svetlo i okrenula se da spava.

To je bilo prvo veče da nije pitala koliko nečega ima na svetu.

Do te večeri se svaki Nedin dan završavao tako što se raspitivala za broj planeta, kontinenata, stanovnika nekog grada, pandi na svetu, vrste slonova. Šta je bilo po sredi niko nije mogao da pretpostavi. Petak je protekao nalik četvrtku. Neda je bila mrzovoljna ceo dan. U jednom trenutku je Nedin tata primetio da se Neda zagledala kroz prozor i da gleda u pravcu parka ispred kuće. Ponadao se da ponovo mašta.

Međutim, Neda je stidljivo posmatrala dečaka iz komšiluka kako se igra u parku. Neda ga je često u poslednje vreme sretala u parku, jednom  i u bioskopu, ali najčesće tako sto ga gleda kroz prozor. On se nedavno doselio, nije znala njegovo ime, ali je znala da jedna Lola često sa njim provodi vreme parku. Uvek kada bi Lola došla u park, Neda bi navukla zavesu i sklonila se od prozora. Kako su dani prolazili, Neda je sve više vremena provodila gledajući kroz prozor u park i čekajući dečaka da se pojavi, a sve manje maštajući. Više nije putovala svetom, mazila slonove i družila se sa princezama. Kada bi na trenutak uspevala da mašta, uvek bi joj pred očima bio dečak iz parka prerušen u gusara, princa, superheroja. Jedne nedelje Neda je izašla sa mamom u park, a u susret je išao dečak. Neda ga je stidljivo pogledala i osmehnula se.

Njenoj mami je postalo jasno ko je Nedin kradljivac mašte.

Hajde zajedno da prođemo kroz ovu listu i pokušamo da promenimo neke stvari u vaspitanju dece dok su još mali i dok sve to ima smisla, jer verujemo da je svim roditeljima u interesu da od mališana danas naprave stabilne, zdrave i kvalitetne ljude za sutra.

Ovo su stvari koje bi svaki roditelj trebalo da radi tokom godine.

Foto: Profimedia

SEBI ograničite upotrebu digitalnih uređaja

Treba uvek da krenete od sebe, jer ste vi model ponašanja koji usvajaju vaša deca. Zapitajte se koliko često vi provodite pred njima vremena na telefonu, ispred televizora ili za laptopom, pre nego što im podviknete za to. Napravite “porodični dogovor”, nek svi članovi porodice uređaje odlože na određeno mesto u određenom periodu dana, na primer tokom večere ili dva sata nakon dolaska iz škole i s posla, sat vremena pred spavanje i držite se dogovora. Kreativno osmislite na koji način ćete to vreme upotpuniti. Budite promena koju želite da vidite kod dece. Dakle, prvo sebi ograničite upotrebu tih pametnih uređaja, a onda i deci. Mada ukoliko na vreme krenete sa ovom “igricom” i klinci od starta usvoje taj model ponašanja, verujemo da nećete ni imati kasnije problema sa preteranom upotrebom digitalnih sprava.

Foto: Profimedia

Ukoliko se pitate na koji način možete decu da zaštitite od virtualnog sveta i kada je vreme za društvene mreže, odgovore možete da nađete OVDE.

Pustite dete da bude DETE, nek se isprlja tokom igre

Ne sme se preterivati, niti ići iz krajnosti u krajnost, ali dete mora da bude dete i da mu dozvolite da se ponaša i igra u skladu sa svojim godinama. Preterivanje u održavanju higijene može da dovede do poremećaja imuniteta i da doprinose nastanku alergija, astme, pa i ekcema. Podrazumeva se da je održavanje higijene veoma važno, ali to ne znači da porodica treba da živi u potpuno sterilnoj sredini. Naprotiv. Ne grdite ga kada se isprlja, padne, pocepa trenerku, nek se malo čeliči i oseti čari detinjstva.

Foto: Profimedia

Nek vaši mališani pipnu drvo, blato, insekte, biljke, životinje, pesak… Nek naprave salatu od blata i lišća, bazen od bare, kuću od drveća, nek se zabavljaju u prirodi.

Fizička aktivnost je ključ zdravog života

Današnja deca sve više sede, gledaju u ekrane, povlače se u sebe i otuđuju, samim tim nazaduju u razvoju, kako fizičkom tako i psihičkom. Promenite to, moguće je. Uvrstite u svakodnevni plan neki vid fizičke aktivnosti, bilo da je to šetnja psa, vožnja bicikle, klizanje, trčanje za loptom, spuštanje niz tobogan, odlazak na neku vrstu sporta, samo nek se vaša deca fizički aktiviraju, rade na svojoj motorici i socijalizaciji. Aktivnosti se, naravno, biraju u skladu sa uzrastom i njegovim interesovanjem.

Foto: Profimedia

Svakako zaboravite na teške, opterećujuće treninge za decu i prerano građenje mišićne mase i odlazak u teretane, o tome smo razgovarali sa stručnjakom i možete da pročitate članak na tu temu OVDE.

Pričajte o SEKSU i drugim “zabranjenim” temama

Kako dete raste tako sa njim rastu i roditeljske obaveze, ali i brige. Uz pubertet dolaze misli i raspitivanje o seksu, alkoholu, drogama i upoznavanju sa “čarima” koje odrastanje nosi u sebi.

Svi problemi mogu da se smanje ukoliko se u porodici otvoreno priča o nekim stvarima i ukoliko se deci stavi do znanja da je porodica stub i oslonac, kao i da su članovi iste uvek tu jedni za druge. Bez pritiska, potenciranja i forsiranja nekih tema, samo im stavite do znanja da ste tu, obavestite ih šta ih čeka, objasnite im šta ih zanima i rešite im nedoumice. Budite srećni ako u vama vide nekog od poverenja i otvore vam se, nemojte to uništavati sa: “Još si mali/a za te stvari”, “Što to tebe zanima, ima vremena?!”, “O tome se ne priča u tvojim godinama” i tome slično. Deca su po prirodi radoznala i budite uvereni da će odgovore potražiti na nekim drugim, možda manje pouzdanim mestima. Budite tu za njih i odgovore prilagodite njihovom uzrastu.

Foto: Profimedia

Ukoliko ne znate kako evo male pomoći OVDE.

Ne oduzimajte deci MOĆ 

Ne odlučujte sve umesto njega, ne radite domaći umesto njega, ne kontrolišite svaki njihov potez jer im tako oduzimate moć i pravite od njih nesamostalne ljude. Znamo da svi roditelji rade iz najbolje namere i sa verom da pomažu deci, ne žele da se “muče”, ali verujte nam da je to često “medveđa usluga” i mač sa dve oštrice.

Učite ih da ne odlažu svoje obaveze i da budu sposobni da naprave izbor i ostanu dosledni istom, to se uglavnom može odraziti na oblačenje, sređivanje stvari i igračaka, samostalno učenje i obavljane raznih aktivnosti vezanih za ličnu higijenu, održavanje ličnog prostora urednim i komuniciranje putem telefona, javljanje komšijama na ulici, komunikacija sa porodicom i prijateljima. Ne stavljajte im reči u usta, pustite ih da se izgrade i da budu svesni svojih dela i preuzmu odgovornost za ista, sutra će vam biti zahvalna.

Foto: Profimedia

Nek izgrade samopoštovanje i samopouzdanje, više o tome OVDE.

Porodica na okupu

Znamo da se danas mnogo radi i mnogo žuri, ali deca ne smeju da trpe zbog vaših karijera i poslovnih sastanaka. Nađite vreme i svakog dana se posvetite najmilijima, stavite ih na prvo mesto i neka se svakog dana vaša porodica okupi za doručak ili večeru, za gledanje filma, čitanje omiljene knjige i tome slično. Morate da imate kvalitetno provedeno vreme zajedno, budite kreativni i budite tu, sa njima. Neka im se od malena usade porodične vrednosti, da im polazna osnova bude stabilna i dobra. Uvrstite u svakodnevne aktivnosti i razgovor sa porodicom na kojem će svako pričati šta je radio tokom dana, šta mu se desilo lepo…

Foto: Profimedia

Obratite pažnju na pitanja koja postavljate, jer i ona utiču na zdravije detinjstvo. Više o tome OVDE.

Igrajte se

Podetinjite sa njima, osetite dečju radost, jer u tome je ključ kvalitetnog osnosa i zdravog detinjstva. Dete uz igru prevazilazi određene emocionalne blokade i poteškoće, kao i razvojne zadatke koje stoje pred njim. Roditelj je tu važna karika i potrebno je da puste da dete vodi igru i učestvuju ako ono od njih to traži. Nek najmlađi odrede ko će “igrati”, nek dete podeli “uloge”, zaduženja i pravila, vi ste tu da se igrate sa njima i ništa više.

Foto: Profimedia

Vreme koje koristi deci jeste minimu 15 minuta konkretne igre, sve ispod toga je malo.

Ne kritikujte, pohvalite!

Vi i vaše dete ste dve različite osobe koje u sličnim situacijama mogu da se osećaju drugačije. Kako biste uspešno razumeli osećaje svog deteta, slušajte ih s potpunom pažnjom usmerenom isključivo na njih, pa ih prihvatite odgovarajući rečima poput “razumem” ili “shvatam”. Vodite konstruktivne razgovore i pogledajte svetlu tačku priče. Ne stavljajte akcenat na kritiku već na pohvalu. Mnogi roditelji se izgube u ulozi koja im je dodeljena pa iz najbolje namere često kritikuju, pridikuju, prebacuju, grde decu… Promenite model ponašanja. Zadajte im zadatke uz određenju nagradu kao motivaciju, ne lažite ih i ne obećavajte im ono što ne možete da ispunite ili nešto što je nerealno za njihov uzrast. Ne poredite ih sa drugima, pričajte im svoje doživljaje iz detinjstva, svoja iskustva, deca to vole da čuju.

Foto: Profimedia

Uvrstite u vaspitne mere raspored aktivnosti i obavljanje zadataka, nek svako ima svoje obaveze koje će biti u skladu sa uzrastom. Mora da postoji granica i jasan raspored, ali ne odlaziti u krajnost, ipak je sredina zlatna.

Foto: Profimedia

Više o tome pročitajte OVDE.

Pročitaj još:

Ah ti susreti: Najnežnija priča o jedanaestogodišnjoj devojčici koja navodi na razmišljanje

Da li vaša deca imaju kradljivca mašte? Pročitajte im ovu priču i saznajte slatku istinu!

Dnevnik jedne devojčice: Učite decu da pišu svoje dane, jer je to pravi način za čuvanje uspomena

Pričali smo sa pedijatrima koji se svakodnevno susreću sa ovakvim dijagnozama. Kako navode, u 80 odsto slučajeva roditelji dovode decu na pregled prerano, odnosno pre nego što pokušaju sami kod kuće da reše problem.

Nemojte da paničite i ne maltretirajte sebe i dete bespotrebno. Evo u kojim situacijama je potrebno da odmah krenete u bolnicu:

Bebe su izuzetno osetljive, a one koje su stare mesec do tri meseca obavezno je odvesti ih kod pedijatra ako dobiju temperaturu 38-39. One vrlo lako mogu da dobiju bronhiolitis ili druge komplikacije pa je bolje sve prepustiti stručnjaku.

Sva ostala deca se ne vode kod doktora zbog niske temperarute niti bi trebalo temperaturu skidati dok ne pređe broj 38. U tim situacijama je potrebno antipiureticima pokušati da se detetu skine temperatura, a ako u tome ne uspete dva, tri dana onda idite kod lekara. Temperature koje su non stop 40 zahtevaju odlazak u bolnicu što pre.

Foto: Profimedia

Ista situacija je i sa prehladama. Kašalj pokušajte da ublažite sa lekovima i sirupima koje vam preporuči farmaceut. Ako vidite da detetu ne pomaže ništa i da se iz dana u dan kašalj pogoršava onda pravac bolnica.

Povraćanje može da bude mučno za decu. Ukoliko i vaše dete često povraće vodite računa da mu dva sata kasnije ne nudite ništa. Tek posle mu dajte dosta vode, elektrolita… a ako odbija da popije probajte da mu date malo na špric. Situacija je “alarmantna” onda kada dete ne može da proguta ništa i ne unosi tečnosti u organizam. Ispratite njegovo ponašanje dva dana pa onda odredite da li ide ka boljem ili je ipak vreme da posetite pedijatra.

Bitno je da ne paničite i da znate da su sve to propratne faze odrastanja. Ukoliko dete odvedete u bolnicu čim uočite prvi simptom prehlade, verujte da će tada biti rano za bilo kakvu dijagnozu pa će vas samo vratiti kući. Budite uz mališane, pratite njihove telesne promene i slušajte savete stručnjaka.

Pročitaj još:

Slobodno šetajte bebe po hladnom vremenu, ali vodite računa o OVOME!

Vriska bez ijedne prolivene kapi: Da li bebe mogu da plaču bez suza ili već umeju da blefiraju?

Razbijamo mitove: Da li treba mazati bebine desni alkoholom kada im rastu zubići?

Lik mornara Popaja stvorio je Elzi Segar 1919. godine za reklamne potrebe jedne fabrike spanaća. Tek deset godina kasnije lik mornara Popaja je uveden u strip, ali je odmah stekao veliku popularnost, a zvezda je postao zahvaljujući braći Flajšer koji su napravili crtani film.

Popaj je mornar s istetoviranim sidrima na podlakticama i lulom od kukuruzovine u ustima koja je njegov zaštitni znak.

Foto: Profimedia

Popaj i Oliva su stvarni ljudi

Za likove ova dva crtana junaka, Elzi je inspiraciju pronašao u svom rodnom gradu Česteru, Ilinois. Jednooki Frank Roki Figel je bio poznat kao čovek koji voli da se bije i da puši. Figel je preminuo 1947. godine, a ne njegovom nadgrobnom spomeniku piše “čovek koji je bio glavna inspiracija za Popaja”. Oliva je zasnovana na Segarovoj komšinici Dori Paskel koja je bila veoma visoka i nosila je punđu.

#ElzieCrislerSegar tarafından yaratılan #TemelReis (#Popeye) karikatürü, #17Ocak1929’da ilk defa bir mizah dergisinde yayımlanan #ThimbleTheater adlı çizgi romanın yan karakteri olarak sevenlerinin karşısına çıktı.

A post shared by cemyasarozey (@cemyasarozey) on Jan 16, 2018 at 11:50pm PST

Zbog Popaja su mnogi zavoleli spanać

Popaj u svakoj epozodi jede spanać kao hrana koja mu daje energiju. Zahvaljujući ovom crtanom liku, došlo do povećanja prodaje spanaća za 33 odsto, jer je upravo on pozvao svakog da jede španać, posebno decu. U to doba, spanać je navedena kao jedna od omiljenih namirnica među decom, odmah nakon sladoleda. Ukratko, Popaj i njegov spanać pomažu deci da jedu zdravo.

Statua Popaja

Foto: Profimedia

Popaj je prvi crtani lik koji ima pravu statuu. Predstavljena u Kristalnom gradu u Teksasu, statua je napravljena da proslavi sve veću industriju spanaća. Ljudi se još uvek sećaju Popaja, koji je postao veoma popularan strip.

Najpoznatije zgrade slave rođendan ovog lika

Na 75. godišnjici od stvaranja ovog junaka, “Empire State Building” je pustio zelenu boju u čast Popaja.

Popajev sleng u svakodnevnom govoru

Mnoge reči i slengovi na engleskom jeziku prisutni su zbog Popajevog crtanog filma, slabić (vimp), džip… Drago nam je da ove reči stvarno postoje.

Par koji je pozajmljivao glas Popaju i Olivi se venčao

Ljudi koji su dali glas Popaju i Olivi venčali su se! Popaja je sinhronizovao Džek Merser, dok je Olivu dočarala Mardži Hajns.

Pročitaj još:

Vraćanje u detinjstvo: Roditelji, pustite deci crtaće uz koje ste vi odrastali

Danas slavi 89. rođendan! Ovo su manje poznate činjenice o Mikiju Mausu

Maša i medved su nam otvorili vrata svog sela, evo šta su nam pokazali!

Složićete se sa nama da se često najlepše zaspi uz neke priče, bilo da su svakodnevni razgovori ukućana u sobi pored ili priče sa televizije, govor ume da prija. Zašto onda i vaši najmlađi ne bi imali tu privilegiju da utonu u san uz lepe i nežne dečje priče koje razvijaju maštu i mame osmeh na lice?!

Sada vam prenosimo dogodovštine jedne sove Bojane, šumskog terapeuta. Hajde zajedno da otkrijemo njen put kroz šumu i upoznamo sve njene prijatelje u šumi koju je osmislila Anja Arsić, dečji pisac.

Foto: Profimedia

“Sova Bojana je dugogodišnja stanovnica šume i šumski terapeut. Kod sove Bojane po savet dolaze gotovo svi šumski stanari. Nadaleko je poznato da sova Bojana uz pomoć magičnog niza pitanja uspe kroz kratko vreme da otkrije zbog čega je nastao problem i vrati osmeh na lice šumskim stanarima. Takođe, njenom uspehu doprinosi i njen kauč, jer na njemu rado prilegnu i odmore šumski posetioci i tako lakše otvore srce. Zec Nenad je dolazio, jer je imao velike strahove. Stalno se plašio da će ga lisica Una pojesti. Lisica Una je dolazila, jer je previše brinula zbog svoje ćerke koja se nedavno preselila u obližnju šumu. Medved Božidar je dolazio kod sove Bojane, jer nije mogao da prestane da jede med. Sve je bio deblji i povučeniji. Vuk Momčilo je  dolazio kod sove Bojane, jer nije voleo svoj glas kada zavija noću. Svi vukovi su ga ismejavali zbog toga. Kornjača Sofija je dolazila kod sove Bojane, jer je želela da se prijavi za šumsku trku, ali kako je bila spora, nedostajalo joj je hrabrosti. Jež Kosta je posećivao sovu Bojanu, jer je želeo da postane šumski frizer, a njegovi roditelji su bili protiv toga.

Foto: Profimedia

I tako su godinama unazad skoro svi šumski stanari dolazili kod sove Bojane na kauč i pričali o svojim problemima. Skoro svi, jer jedino ko nije nikada došao kod sove Bojane po savet, bio je rakun Ivan. Rakun Ivan je često posmatrao kućicu od sove Bojane i razmišljao da je poseti, ali nešto ga je uvek sprečavalo. Jednom kada se plačući vratio kući, jer su ga pomešali sa tvorom, roditelji su hteli da ga odvedu kod sove Bojane, ali rakun Ivan je odbio. Rekao je da ne želi da pred sovom Bojanom bude smešan i preosetljiv. Kada se jednom požalio medvedu Božidaru da misli da se zaljubio, on ga je posavetovao da ode kod sove Bojane i otkrije kako sebi da pomogne. Medved Božidar, umazan od meda i naivan, nije mogao da pretpostavi da se rakun Ivan možda baš u sovu Bojanu zaljubio. Medjutim, to ni ostali šumski stanari nisu nikada mogli da pomisle, jer uvek kada bi naglas pričali i hvalili sovu Bojanu kako im je pomogla, samo bi rakun Ivan ćutao. Svi su mislili da je to zato sto što samo on nije nikada otišao kod sove Bojane.

Ali, nije baš da nikada nije otišao.

Jednom je rakun Ivan stigao do vrata sove Bojane, pozvonio, ali onda kako je čuo korake, pobegao je duboko u šumu. Rakun Ivan se divio pameti sove Bojane, a sviđale su mu se i njene krupne oči. Rakun Ivan je najviše voleo što je kod sove Bojane uvek noću u kućici bilo upaljeno svetlo. On je znao da ona tada sedi na kauču, čita svoj dnevnik o šumskim stanarima i donosi zaključke.

Rakun Ivan je  često razmišljao kako da ode kod sove Bojane i šta da kaže zbog čega je došao. Jedina briga koju rakun Ivan ima jeste što je u sovu Bojanu zaljubljen i ne zna kako to da joj prizna. Dani su prolazili, rakun Ivan se trudio da ne misli na sovu Bojanu. Baš tih dana kada je taman uspevao da skrene misli, rakun Ivan je sreo zeca Nenada koji se hvalio kako se više ne plaši lisice Une, zahvaljujući sovi Bojani. Uvek kada bi rakun Ivan odlučio da ne misli o sovi Bojani, naišao bi neko iz šume i spomenuo bi je. Njegov plan se činio bezuspešnim. Odlučio je da mora da skupi hrabrost i poseti sovu Bojanu.

Bio je početak decembra, rano ujutru, sneg je provejavao. Rakun Ivan se uputio ka sovi Bojani, odlučniji nego ikad. Godinama kasnije stanovnici šume su pričali da je toga dana jedan rakun na kauču kod sove Bojane otvorio svoje srce.”

Kome vi otvarate svoje srce?

Pročitaj još:

Ah ti susreti: Najnežnija priča o jedanaestogodišnjoj devojčici koja navodi na razmišljanje

Dnevnik jedne devojčice: Učite decu da pišu svoje dane, jer je to pravi način za čuvanje uspomena

Da li vaša deca imaju kradljivca mašte? Pročitajte im ovu priču i saznajte slatku istinu!

Iz kreativne glave jedne Ane Arsić, koja je pisac za decu izlaze mnoge zanimljivosti. Ona se trudi da iz priče u priču uvlači najmlađe u avanture koje život znače. Ovo nije tek obična “priča za laku noć”, a ne, ovo je mudrost koju deca treba od malih nogu da usade u svoje glavice. Ona nastavlja gde nečija mašta prestaje, ona izmami osmeh tamo gde bi neko zaplakao, ona vraća nadu tamo gde neko vidi samo prazan zid.

S obzirom na to da su vam se i prethodne njene priče svidele ( “Džemper po imenu Draško”, “Dnevnik jedne devojčice”, “Ah, ti susreti”, “Kradljivac mašte”, “Sova Bojana”), odlučili smo da vas obradujemo još jednom kako biste imali čitav niz priča za laku noć za vaše mališane. Uživajte, opustite se.

Sada se piše o neizbrisivim trenucima i emocijama koje protrčavaju kroz nas, možda neke treba izbrisati, ali više toga treba da prigrlimo jako, najjače i da prihvatimo da su deo nas. Zapamtite da iz svake svoje greške učite lekcije.

“Nikola kada bi nešto pogrešno napisao, uvek bi uzimao gumicu da to i obriše. Brisanjem i ponovnim pisanjem činilo se da grešaka ranije nije ni bilo. Nikola je često maštao da gumica pored pogrešno napisanih slova i reči, može da obriše i mnoge druge stvari. On bi voleo da može da izbriše dan kada je pao sa bicikle, kada se posvađao sa bratom i kada je njegov tim izgubio utakmicu u košarci.

Foto: Profimedia

Kada bi mogao da izabere šta je to što želi i može da obriše, to bi svakako bio dan kada je saznao da se devojčica u koju je zaljubljen seli u drugi grad i školu. Tu vest je primio dok je bio u školi, na času matematike. Profesor matematike, ujedno i Nikolin razredni, saopštio je učenicima da se devojčica po imenu Đurđa seli sa porodicom u drugi grad i da će tamo ići i u školu. Mnogima je u razredu bilo krivo što se Đurđa seli, ali samo je Nikoli ta vest pokvarila ceo dan. Uzeo je iz pernice gumicu, jako je stiskao i poželeo da može da izbriše taj trenutak.

Podne je proveo kod kuće u sobi, zamišljen. Nije želeo da ide sa drugovima napolje. Ležao je u krevetu i razmišljao kako će Đurđin odlazak iz skole sigurno ostaviti neizbrisiv trag u njegovom odrastanju. Tokom vikenda je Nikolu posetio deda, bio je zabrinut, jer je čuo da mu je unuk tužan. Kada je ušao u Nikolinu sobu, video ga je kako leži u krevetu zamišljen. Deda je prišao Nikoli, zagrlio ga i pitao šta se desilo. Nikola je jako voleo dedu i sa njim je uvek o svemu pričao.

Pred njim nije imao tajne.

On je rekao dedi zašto se i zbog koga tako tužno oseća. Potom mu je ispričao i za gumicu i njegovu ideju da svaki trenutak može gumicom da obriše. Deda je zagrlio Nikolu i rekao mu da treba da nauči da ceni i one manje lepe trenutke u životu. Uostalom, te manje lepe trenutke brišu samo oni koji nisu dovoljno hrabri da ih prihvate.

Nikola nije bio takav dečak.”

Pročitaj još:

Ah ti susreti: Najnežnija priča o jedanaestogodišnjoj devojčici koja navodi na razmišljanje

Da li vaša deca imaju kradljivca mašte? Pročitajte im ovu priču i saznajte slatku istinu!

Priče za laku noć: Neka vaša deca utonu u san uz najnežnije avanture jednog rakuna!

Svaka od Anjinih priča u sebi krije naizgled malu mudrost, ali ista je od velikog značaja. Ne zanemaruj te.

Decu učite o ljubavi, čekanju, nestrpljivosti ili strpljenju, radosti i uzbuđenju od malena. Neka prate emocije i onda će sve biti dobro. S tim u vezi ova priča nosi naziv 27, a vi sada ušuškajte vaše najmlađe za spavanje i utonite sa njima u avanture jedne devojčice Minje, psa i jednog Džileta.

Foto: Profimedia

“Kada je ljubav u pitanju Minja je znala tri stvari. Volela je svoju porodicu, svog psa i sladoled od pistaća. Jednog julskog dana Minja je povela svog psa u šetnju. Kako je bilo dosta vruće, poželela je da pojede jedan sladoled od pistaća.

Ispred poslastičarnice je bio veliki broj ljudi i Minja je stala sa svojim psom u red. Nakon par minuta se iza nje prišunjao jedan dečak. Stao je odmah iza Minje i virio ka početku reda, da zna koliko će čekati. Dečak se zvao Džile i nije voleo da čeka. Kada je čekanje u pitanju nije voleo tri stvari. Nije voleo da čeka drugove koji kasne u bioskop, sestru koja se predugo sprema i autobus.

Red se polako smanjivao, ljudi su izlazili iz poslastičarnice ližući sladolede. Minja je posmatrala svog psa koji je nervozno cvileo, jer on, baš kao i Džile nije voleo da čeka. Minjin pas Cole kada je čekanje u pitanju nije voleo tri stvari. On nije voleo da čeka da mu daju da jede, da ga izvedu u šetnju i da sam kod kuće čeka Minjin povratak. Došao je red na Minju da udje u poslastičarnicu.

Na vratima je stajala nalepnica sa precrtanim psom, tako da Minja nije mogla da uvede i Coleta sa sobom. Okrenula se i videla Džileta koji je cupkao nogom i gledao u zemlju. Minja mu se ljubazno obratila i pitala ga da joj pričuva psa, dok kupuje sladoled. On se samo osmehnuo i klimnuo glavom. Džile pored toga što nije voleo da čeka, nije voleo ni puno da priča. Pričao je samo kada bi morao. Minja je ušla u poslastičarnicu i kupila dva sladoleda od pistaća.

Drugi je bila namenila Džiletu, kao znak zahvalnosti sto je pričuvao Coleta.

U trenutku kada je Minja izlazila iz poslastičarnice, sunce je obasjalo njenu plavu kosu i pegice na licu. Ona je nasmejano išla Džiletu u susret noseći dva korneta. Džile je gledao u Minju i pomislio da se čekanje ponekad i isplati. Minja je koračala ka Džiletu i pomislila kako bi još nekoga mogla da voli pored porodice, Coleta i sladoleda od pistaća.”

Laku noć.

Pročitaj još:

Da li vaša deca imaju kradljivca mašte? Pročitajte im ovu priču i saznajte slatku istinu!

Priča za laku noć: Uspavajte vaše najmlađe uz mudru priču o NEIZBRISIVIM TRENUCIMA

Ah ti susreti: Najnežnija priča o jedanaestogodišnjoj devojčici koja navodi na razmišljanje

Dragi roditelji, vremenska prognoza obećava još padavina u narednim danima i dosta snega, pa je s tim u vezi idealno vreme da se dobro obučete i izletite napolje sa najmlađima. Podsetite se igara kojima ste se vi radovali i naučite svoje dete da sa slatkom strepnjom čeka igru belih pahulja.

Zimske dane iskoristite za porodični boravak na snegu na nekoj planini, u parku ispred zgrade ili u svom dvorištu. Korist će biti višestruka – vaše dete će udisati svež vazduh, lepo će se igrati i biti veselo, a sa njim i vi. Danas se za zimu uglavnom vezuje skijanje i klizanje, kao da se niko više ne seća sankanja, grudvanja, Sneška Belića, “slikanja” u snegu…

Evo nekoliko ideja šta sve možete da radite u snegu:

Foto: Profimedia

Aktivnosti na snegu možete da započnete grudvanjem. Rukavice u ovom slučaju nisu potrebne, jer će mu samo prilikom pravljenja prve grudve biti hladno. Međutim, kako aktivnost odmiče, telo se zagreva, a ruke postaju toplije. Uostalom, grudvanje bez rukavica je dobro za poboljšanje cirkulacije dečje šake.

Ako u parku naiđete na druge mališane, organizujte im zajedničku igru. Podelite ih u dve grupe, obležite međuprostor u koji se ne ulazi i neka igra počne. Slično takmičarsko grudvanje možete i sami da organizujete sa svojim detetom ukoliko drugara nema na igralištu u tom trenutku.

Ima li šta lepše na snegu nego da pravite Sneška Belića? Kestenovi, grančice, kamenčići – zameniće oči, usta i štap. A ako od kuće ponesete i šargarepu za nos, vaš mališan će sa zadovoljstvom učestvovati u ovoj snežnoj ceremoniji, možda i gricnuti zdravu užinu tokom igre.

Foto: Profimedia29

Najomiljenija dečja igra na snegu je svakako sankanje. Potrebne su vam drvene sanke sa što manje metalnih delova (kako ne bi došlo do povređivanja), dok se plastične ne preporučuju jer proklizavaju i njima se teže upravlja. Osim toga, ne zaboravite zlatno pravilo da deca sama vuku i eventualno nose svoje sanke! Na taj način, osim što jačaju mišiće ramenog i leđnog pojasa, ujedno stiču odgovornost i obavezu prema svojim stvarima i sportskim rekvizitima. Ukoliko je vaš mališan stariji od šest godina, onda može samostalno da se spušta niz padinu, dok je mlađoj deci potrebna pomoć roditelja prilikom spuštanja ili pri zaustavljanju.

Foto: Profimedia

Aktivno vreme na snegu deca mogu da provedu i na malim plastičnim skijama, ili na raznim podmetačima i kadicama koji se koriste za spuštanje niz padinu, takozvani klisko.

I na kraju, ostavljanje traga u snegu, pravljenje “anđela”! Prvo proverite da li se ispod snežnog pokrivača krije panj ili veći kamen, a onda dete može da se valja i da se baca koliko želi. Sneg je idealan za dečje ludorije, jer ublažava svaki udarac i pad.

Uživajte i lepo se provedite!

Pročitaj još:

Zimske radosti i trening u jedno: Sankanjem možete sagoreti onoliko kalorija koliko i intenzivnim trčanjem

Sankanje mora da bude bezbedno: Vodite računa o OVIM stvarima

Da zima ne bude vaš neprijatelj: Uz ove savete uživajte u snežnim danima!

Ne, nije u pitanju još jedan u nizu film, niti serija u kojem igra Nikola Đuričko, sada je on odlučio da sedne i oslobodi ruku, pusti mašti na volju. Zahvaljujući toj odluci sada pred sobom imamo njegovu knjigu koja nosi naziv “Dogodovštine jednog Džonija” i namenjena je pre svega deci.

Foto: Dragan Mujan

Lutajući po mislima, prateći svoju decu, upijajući informacije iz okoline, evocirajući uspomene svog odrastanja došao je na ideju da to zapamti, zapiše i objavi. Drugi su to prepoznali i podržali, treći su oslikali, četvrti je čitaju uveliko sa osmehom, dakle, zadatak je uspešno ispunjen.

I dalje sebe ne naziva piscem, već samo jednim glumcem koji je napisao knjigu za decu.

Foto: Dragan Mujan

Znamo da su najmlađi i najzahtevnija publika, pa svaka dobra reakcija, svaki osmeh i po koje pitanje je znak da je uspeo, prodro je do njihove mašte, do srca i pomogao da im na tren skrene pogled sa telefona u knjigu i motiviše ih da čitaju neke malo drugačije stvari od onih koje se nude u ovom novom digitalnom svetu.

– Deca mi jesu najveća inspiracija, prvo moja, a onda i sva ostala. Uživam u njihovom smehu. Moja ćerka više voli da čita pa mi je ona bila “prvi kontrolor i sudija”, a sin je čitao priče bez nekog reda i bez mnogo reči, ali sa puno smeha. Meni je to dovoljan znak – iskren je Nikola Đuričko.

Foto: Dragan Mujan

Glavni lik priča, Džoni, veruje u nemoguće, blesav je i po nekad laže, zna da se zaljubi, i da se naljuti, zna kako je to biti tužan, ali i srećan, on je šmeker i dasa, mali i veliki, dete i zreo čovek. Hajmo zajedno sa Nikolom da motivišemo decu da čitaju, da se smeju, da maštaju i veruju da je sve moguće.

Foto: Dragan Mujan

Zvuči li vam zanimljivo?

Dopustite kako najmlađima, tako i sebi da utonete u ove dogodovštine i nasmejete se od srca.

Pročitaj još:

Razvijaju maštu i šalju bitne poruke: Zašto deci treba čitati prave bajke?

Priča za laku noć: Uspavajte vaše najmlađe uz mudru priču o NEIZBRISIVIM TRENUCIMA

Da deci čitanje bude razonoda: Naučite ih da naprave zanimljive obeleživače stranica!