Kako tvrde dermatolozi sa Jejla, decu između šeste i jedanaeste godine godine nije potrebno kupati svakog dana.

Sara Perkins, dečji dermatolog kaže da je u redu ako se preskoči jedan dan, jer prečesto kupanje može da poveća gubitak vode iz kože i učini je podložnom za nastanak ekcema.

Ona savetuje da se mališani u tom dobu svaki dan kupaju samo ako je to higijenski potrebno. Važno je i da tuširanje ne traje duže od desetak minuta.

– Decu bi trebalo kupati u vodi blage temperature. Vruća voda stimuliše nervne završetke, što pogoršava svrab i suvoću koja je karakteristična za dečju kožu. Osušite je laganim tapkanjem peškirom, a ne grubim trljanjem – poručuje Perkinsonova.

Pročitaj još:

Kroz igru do korisne stvari: Zanimljiv način da naučite decu da pravilno drže olovku!

Rekorder je beogradska beba sa 7.200 grama: Zašto se rađaju velike bebe i kako to utiče na njihov razvoj?

Nakon preležane visoke temperature dete vam je dobilo osip po telu? Ne paničite, evo o čemu se radi!

Ali zapravo postoji naučni razlog zbog kog deca nasleđuju svoju inteligenciju od svojih majki. Više studija, naime, pokazuje da je X hromozom odgovoran za ”prenos” inteligencije.

Žene imaju dva ta hromozoma (XX), a muškarci imaju samo jedan (XY) – tako da je dvostruko verovatnije da će deca od njih naslediti inteligenciju nego od očeva.

Bilo je nekoliko studija koje su se time bavile tokom prošlih nekoliko godina. Jedna studija u Odseku za medicinska istraživanja za društvene i javno zdravstvene delatnosti u Glazgovu otkrila je da deca ”imaju tendenciju da inteligencijom budu sličnija majkama”.

Foto: Pixabay

Istraživači su intervjuisali decu svake godine od njihove 14 do 22 godine, uzimajući u obzir različite činioce poput obrazovanja i društveno-ekonomskog statusa. Otkrili su da su najbolji prediktor inteligencije upravo njihove majke – IQ mladih ljudi bilo je oko 15 bodova različito od IQ-a majke.

No, ne slažu se svi naučnici s ovim osnovnim principom X hromozoma. Ostali istraživači naglasili su da genetika nije jedini faktor u određivanju inteligencije deteta.

Prema Psychology Spotu, procenjuje se da je 40-60 odsto inteligencije nasledno – ostatak dolazi iz našeg okruženja. Tako majke i tate mogu da igraju važnu ulogu u emocionalnom i intelektualnom razvoju svoje dece izgradnjom samopouzdanja, igranjem i podučavanjem novih veština, prenosi RTL.

Pročitaj još:

Deca između šeste i 11. godine ne bi trebalo da se kupaju svaki dan, evo i zašto!

Kroz igru do korisne stvari: Zanimljiv način da naučite decu da pravilno drže olovku!

Neka vaša deca rastu uz najbolje knjige: Ovo su neke od najpoznatijih pesama Dobrice Erića!

Pored svojih numera, napisala je tekstove za mnoge hitove poput Čolićevog “Zar se nismo shvatili”. Sarađuje sa mnogim zvezdama regiona, a koliko ozbiljno shvata muziku i posao kojim se bavi pokazala je još jednom i u najnovijoj pesmi “Kao sva djeca”.

Maya je ranije pokrenula kampanju protiv raka grlića materice gde je kroz stihove apelovala na žene da idu na redovne ginekološke preglede i tako izbegnu loše dijagnoze. Sada su na redu došli najmlađi. Pesma “Kao sva djeca” posvećena je deci sa poteškoćama u razvoju, a to je bio odličan razlog da se nađemo sa Mayom i razgovaramo o novom projektu.

U poslednje vreme ste bili u medijskoj ilegali, šta ste radili?

• To je vrsta kreativne distance, gde mi je bilo potrebno da napravim pauzu, kako bih skupila energiju, inspiraciju i ideje za novi album, na kojem već duže vreme radim. Sa mojim najbližim saradnicima osmišljavam koncept, radim demo snimke i okupljam ekipu muzičara, koja je kao i na prošlom albumu internacionalna.

Foto: Promo

Nakon kampanje protiv raka grlića materice, vraćate se sa još jednom snažnom porukom kroz pesmu “Kao sva djeca”. Kako muzika može da pomogne deci sa poteškoćama u razvoju?

• Muzika, kao univerzalni jezik, umetnost je koju svako od nas konzumira svakodnevno i divan instrument da se prenese tako važna poruka, i da podršku onima koji je zaista trebaju. Poznato je da muzika ima i lekovito dejstvo, te se muzikoterapije često upotrebljavaju kao tretmani u lečenju. Muzika je sreća, a na sreću niko nema ekskluzivno pravo, svi je trebamo i zaslužujemo.

Na ovom projektu sa vama rade i poznate kolege, kakva je bila saradnja?

• Vanna, Žak Hudek i Neno Belan su divne kolege, koje su pristale da budu ambasadori zajedno sa mnom. Vrlo profesionalno, a pre svega ljudski su se poneli u našoj saradnji i srećna sam što su baš ti ljudi deo projekta “Kao sva djeca”. Svojim kredibilitetom, dugogodišnjim uspesima i ugledom na muzičkoj sceni, garantuju pozitivan imidž projekta i onoga što poručujemo javnosti pesmom “Kao sva djeca”.

Koja je glavna poruka ove numere i kako su nastali stihovi iste?

• Pesmu sam napisala davno, i mnogo mi znači, jer je namenjena onima koji su najdragoceniji, a to su deca. Poruka je vrlo jasna, empatija, podrška deci sa poteškoćama u razvoju, sa apelom na to da ne okrećemo glavu od te dece, nego da im pomognemo i tretiramo ih kao ravnopravne u društvu, bez osuda ili marginiziranja. U ovoj internacionalnoj himni pevamo o jednakosti, vrednosti, individualnosti i lepoti svakog deteta, te njihovom pravu na kvalitetan razvoj i odrastanje, bez predrasuda.

Šta smatrate da je ključno što bi svako od nas trebalo da uradi kako bismo podigli svest o podršci deci sa poteškoćama u razvoju?

• Za pocetak da se stavimo u kožu te dece i roditelja, čija je borba svakodnevna, kojima je potrebno razumevanje, a ne sažaljenje ili osuđivanje. Približimo im se, nemojmo se ograđivati.

Kako je prošla kampanja protiv raka grlića materice?

• Taj projekat je ispunio svoju misiju, a to je osveštavanje žena o važnosti prevencije. Naravno, zahvaljujuci Nini, Aleksandri i Karolini, projekat je izdignut na viši nivo.

Da li možemo ponovo da očekujemo koncert u Beogradu?
• Svakako, po izlasku novog albuma, ponovo ćemo zasvirati i u Beogradu. Sa prvog beogradskog koncerta nosim divne uspomene i volela bih da to doživim ponovo.

Podsetimo, Maya je prošle godine postala mama jedne devojčice, a udata je za muzičkog producenta Mahira Sarihodžića. Samo za naše kamere pričala je o tome da je brak sa kolegom moguć. Prisetite se ovog intervjua:

Pročitaj još:

Maya Sar: Sa koncerta u Beogradu nosim najlepše uspomene

Zlatni glas u zlatnim pantalonama: Maya Sar oduševila Beograđane

Završni test iz srpskog jezika, matematike i kombinovani test budući srednjoškolci ove godine polagaće 17, 18. i 19. juna, a svi oni koji polože završni ispit naći će se pred novim izazovom. Ove godine će se liste želja predavati 28. i 29. juna, a evo nekih od saveta kako da odaberu srednju školu koja će biti njihov pravi izbor.

Za one učenike koji su već izabrali u koju školu bi voleli da se upišu i koji su sigurni u svoj izbor, popunjavanje liste želja će možda biti za nijansu lakše nego onima koji se još uvek nisu odlučili za određeni obrazovni profil neke srednje škole.

Baš zbog toga što niko ne bi voleo da pogreši u ovom veoma bitnom trenutku – kada se popunjava lista želja, edukacija.rs nudi nekoliko saveta koji mogu pomoći svima koji su neodlučni ili jednostavno ne znaju kako na najbolji način da iskoriste to što mogu da naprave listu željenih smerova u srednjim školama.

Foto: Pixabay

Lista želja

Prioriteti

Ako ste do sada razmišljali šta je ono što vas najviše interesuje, koja oblast vam najbolje ide i u čemu se pronalazite, onda ste sigurno razmišljali i o konkretnom smeru neke srednje škole. Ali u koliko niste, onda je pred vama vreme za odluku.

Prvi korak ka odluci je sledeći – odlučivanje između trogodišnje i četvorogodišnje srednje škole. Ukoliko planirate nastavak školovanja na fakultetima ili visokim školama nakon srednje škole, birajte i srednju školu u skadu sa tim. Četvorogodišnje visoko obrazovanje možete upisati samo nakon četvrogodišnje srednje škole.

Drugi korak predstavlja odluku o tome – šta vas najviše interesuje. Ukoliko volite društvene nauke – u koje spadaju jezici, književnost, geografija, istorija, sociologija, filozofija itd. – najbolje bi bilo da upišete na primer društveni smer u gimnaziji ili opšti smer gimnazije, a možete i da potražite u kojim srednjim školama se nalaze smerovi koji podrazumevaju predmete društvenih nauka.

Ukoliko vam bolje idu prirodne nauke – u koje spadaju matematika, fizika, hemija… – pronađite školu u kojoj najveći broj predmeta spada upravo u ovu grupu.

Foto: Pixabay

Popunjavanje liste želja

Kako bi na najbolji način popunili listu želja, neophodno je da znate sledeće – na prvom mestu je potrebno da upišete smer za koji ste najviše zainteresovani i koji biste najviše voleli da upišete. Nakon toga, morate popuniti još devet mesta na listi (najmanje), a najviše možete upisati 20 obrazovnih profila za koje ste zainteresovani.

Nakon obrazovnog profila koji se nalazi na prvom mestu na vašoj listi želja, upišite redom – po nivou zainteresovanosti – smerove koji biste voleli da upišete ukoliko za vas ne bude mesta na smeru koji ste prvi upisali. To znači da kako odmiče lista – vaša zainteresovanost za smerove koje upisujete je sve manja. Zato je bitno da u prvih nekoliko upišete baš one smerove koje biste najviše voleli da upišete. Zapamtite – redosled upisivanja obrazovnih profila je jako bitan!

Potrebno je da napravite dobru strategiju kako se ne biste našli u situaciji da upisujete školu koja vas uopšte ne interesuje.

Koliko god da ste sigurni da će vaš prvi izbor, ili prvih nekoliko izbora, biti ono što ćete upisati, nemojte upisivati na listu ni jedan smer za koji niste zainteresovani. S obzirom da na upis u velikoj meri utiče konkurencija – nikad ne znate kolika će zainteresovanost biti za smer koji vi želite da upišete. Takođe, ne možete znati ni koliko bodova imaju učenici kojima je prva (ili nekoliko prvih) želja ista kao i vaša. Zato je bitno da imate rezervni plan.

Čitateljka koja se potpisuje kao Svetlana, javila se našoj redakciji kako bi ispričala svoju priču. Njena devojčica od tri godine je veselo i razragano dete koje nema mira.

– Ništa nije ukazivalo na to da se sa njom nešto dešava. Jedno poslepodne mi se požalila da je boli čelo, ali odmah nakon toga je otišla da trči u dvorište. Nedugo zatim izgubila je snagu i kao da se polu onesvestila. Unela sam je u kuću i od panike nisam znala šta da radim. Kada je malo došla sebi zaspala je, a bila je u toliko dubokom snu da nisam uspela da je probudim nakon sat i po vremena – opisuje Svetlana situaciju.

To je bio razlog da ode u Dom zdravlja i vidi šta nije u redu sa njenom devojčicom.

– Govorili su mi da možda ima epileptični napad, da ima traumu glave, da je možda meningitis… Urađene su analize, a dok su se čekali rezultati primala je infuziju. Krvna slika, skener, eg glave, sve je bilo uredno. Otišli smo kući i posle tri dana se desila ista situacija. Došla je hitna pomoć i odmah su je odveli u Institut za majku i dete gde je ostala tokom vikenda da leži. Poslednja i tačna analiza pokazala je da je dete dehidriralo. Simptom koji je u našem slučaju ukazivao na to jeste da moja devojčica više od 8 sati nije vršila malu nuždu, a bila je konstantno malaksala i umorna. Samo što mi nestručni nismo znali o čemu se radi – kaže Svetlana.

Ova njena priča nas je podstakla na to da pozovemo pedijatre i pitamo ih koji su simptomi dehidratacije i kako da ih sprečimo:

Foto: Pixabay

SIMPTOMI

• Oslabljen puls
• Malaksalost
• Neaktivnost i pospanost
• Bez mokrenja više od 8 sati
• Plač bez suza
• Ubrzano disanje
• Suv jezik
• Preznojavanje čela
• Temperatura

– Dehidracija može da bude uzrok nedovoljnog unošenja tečnosti u organizam ili ako je dete imalo virus zbog kojeg je dobilo dijareju ili je povraćalo. Kod blažih oblika dehidracije potrebno je deci davati dovoljno tečnosti, vodu, supu, čajeve, a najbolje bi bilo da detetu dajete specijalne rastvore za rehidraciju, kako bi nadoknadili i vodu i elektrolite koje je izgubilo. Kod težih oblika dehidratacije neophodno je da se posavetujete sa lekarom koji će dati određenu terapiju – savetuju pedijatri.

Pročitaj još:

Da li je jača mamina ili tatina genetika? Evo od kojeg roditelja deca nasleđuju inteligenciju

Deca između šeste i 11. godine ne bi trebalo da se kupaju svaki dan, evo i zašto!

Kroz igru do korisne stvari: Zanimljiv način da naučite decu da pravilno drže olovku!

Koliko je to korisno u mnogim situacijama, toliko može i da ima ozbiljne posledice. Pogotovo korišćenje društvenih mreža za decu i tinejdžere.

Svedoci smo priča koja potresaju Srbiju, o tome kako su manijaci i pedofili namamili decu putem interneta na sastanak uživo, a kada bi se (pogotovo devojčice) pokušale odbraniti, za posledicu bi dobile traume, uvrede ili u najgoru ruku fizičko maltretiranje.

Da li možemo da stanemo ovome na put? Pa, možemo! Ukoliko smo odgovorni roditelji koji, neće ugrožavati privatnost deteta, ali će svakako voditi računa kako da njihovi naslednici pravilno koriste društvene mreže.

Znate onu rečenicu roditelja dok smo bili deca: “Ne razgovaraj sa nepoznatim ljudima na ulici”? Hajde da isto to vaspitanje primenimo i na današnju omladinu i u sajber svetu.

Foto: Pixabay

Beogradu je u toku Festival detinjstva na kojem svakodnevno nekoliko izlagača predaje na teme bitne za odrastanje. Među njima je bila i Katarina Jonev, edukator na temu zaštite dece i mladih na internetu, koja je svojim predavanjem pokušala da podigne svest roditelja o važnosti ove teme. Ne, ne znamo sve najbolje i bitno je da se pozabavimo decom i njihovim ulaskom u sajber svet.

– Bezbednost dece na internetu jeste jedan od najvećih problema bezbednosti, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Nažalost imali smo toliko negativnih primera u proteklih nekoliko meseci koji su uključivali decu i sajber prostor. Roditelji su najbitnija okosnica, ali i ukosnica. Oni su najbitniji prijatelji dece u sajber prostoru, pogotovu na društvenim mrežama. Koliko god se nama činilo da nam te društvene mreže pružaju beskrajni svet i beskrajne mogućnost, takođe predstavljaju i uslovno rečeno bure baruta – objašnjava Jonev.

Ona navodi da bi roditelji trebalo da obrate pažnju na pravilno korišćenje društvenih mreža kod dece.

– Roditelji ne treba da dopuste da deca sama koračaju u sajber prostoru, već da sa njima naprave te prve korake. Kako? Tako što će nekoliko osnovnih pravila upotrebiti. Pre svega treba da objasne detetu da svoju lozinku ne daje nikome, da je ne zapisuje nigde gde bi neko mogao da vidi i kada koristi javni računar da bi trebalo da se izloguje jer su potencijalne zloupotrebe zaista mnogobrojne – kaže edukator.

Najbitnija lekcija koju je najteže objasniti mladima u Srbiji jeste ta da virtuelni prijatelji nisu njihovi pravi prijatelji i da ta pomama za jurenjem lajkova, pregleda i pozitivnih komentara, može voditi u potencijalnu opasnost.

– Ako dete želi da ima na stotine onih malih srculenaca to će značiti da mora da prihvati veliki broj prijatelja na društvenim mrežama među kojima će biti mnogo nepoznatih osoba, koje nikada nije videlo u stvarnom životu. Nikad ne zna ko se zapravo krije iza tih profila sa fotografijama životinja, ili ko su zapravo ti ljudi koje su prihvatili da uđu u njihov virtuelni svet. Postoji još jedna stvar koju bi roditelji trebalo da objasne, naglašavam ženskom detetu. Postao je trend da devojčice dobijaju pažnju od dečaka samo ako se ne ponašaju kao dame, ako objavljuju golišave i provokativne fotografije ili ako prihvataju da ih neko seksističkim komentarima oslovljava. Prosto moramo da vratimo decu od 11 do 14 godina na pravi put, da im objasnimo da su one dame, buduće majke, doktorke i pravnice i da to neće biti dobro za njih u budućnosti. O tome na kakav sve način te fotografije mogu da budu upotrebljene i na kakvim sajtovima mogu da osvanu, o tome da i ne govorimo – naglašava Jonev.

Foto: Pixabay

Sva istraživanja, ali i Katarinina praksa pokazuju da dete koje je u problemu, kome neko preti, bilo vršnjaci ili neko u sajber svetu, pre će to reći svom drugaru, nego stručnjaku, a roditelji su zaista na poslednjem mestu što je velika greška.

– Ogroman je problem jer deca imaju sve manje poverenja u roditelje, smatraju da će biti kažnjeni i osećaju se krivima. Jačanje odnosa komunikacije roditelja i deteta zaista treba da krene od malih nogu. Tek kada dete može da se otvori roditelju tada je problem rešiv. Na primer, ukoliko neki manijak ili pedofil maltretira dete na društvenim mrežama, ne može dečak ili devojčica od 12 godina da ode u policiju i prijave slučaj, a roditelj to može. Ukoliko dete ima poverenja u roditelje i slobodu da im ispriča sve, onda su stvari mnogo jednostavnije. dete će znati kako da reaguje – zaključuje Jonev.

Prvi znaci koji pokazuju da dete žrtva maltretiranja i ucena

• Štreca na zvuk telefona
• Beži od mobilog telefona, a do skoro nije mogao bez njega
• Anksiozno je
• Ne želi da se druži sa drugarima iz realnog života
• Zanemaruje školske obaveze
• Zanemaruje vannastavne aktivnosti/treninge
• Pokunjeno je

Budimo odgovorni, objasnimo deci kako se pravilno koriste društvene mreže i budimo deo njihovog virtuelnog sveta!

Ukoliko su “kiksnuli” na nekom kontrolnom zadatku, nisu dobro spremili gradivo za usmeno odgovaranje ili moraju da pređu još mnogo zadataka iz matematike, ovo sigurno nije pravi trenutak da ih terate da “zagreju stolicu”. To je vreme dečjeg odmora i detetu treba da dozvolite da ga provede bez opterećenja.

– Đaci su zaista opterećeni u školi. Predmeta je dosta, gradivo obimno. Oni gotovo i ne stižu da se druže s vršnjacima, osim u školi i eventualno, za vikend. Za vreme raspusta to treba da nadoknade i da se siti naigraju i ispričaju – savetuje Radmila Grujičić, psiholog.

Sigurno ste već čuli kako roditelj savetuje dete (ili ste možda i vi jedan od njih) da je slobodno vreme idealno da se pročita sve što je potrebno za školu, a da za to nema vremena van raspusta. Psiholozi smatraju da i tu grešite.

– Tokom školskog raspusta deca ne bi trebalo da uče. Ne treba da čitaju ni školsku lektiru jer će to svakako morati da rade kada krene škola. Ako zaista žele nešto da čitaju, neka to budu knjige po njihovom izboru, a ne lektira. Nema potrebe ni da pred kraj raspusta ponavljaju gradivo – savetuje Grujičićeva.

Da zaključimo, bilo da je raspust kratak ili traje dva i po meseca, pustite decu da uživaju u slobodnom vremenu, rasteretite ih od školskih obaveza, ukoliko nisu dovoljno zreli, vi budite ti koji će im organizovati kvalitetno provedeno vreme i uživajte sa njima. Za knjigu će biti vremena!

Pročitaj još:

Ključno pitanje za osmake je “Kuda dalje”? Evo kako da im pomognete oko izbora srednje škole!

Dete vam kreće u školu? Ako ima OVAJ problem, obavezno to naglasite na sistematskom pregledu!

Pustite decu da se posvađaju, to je za njihovu budućnost od ključnog značaja

Judžin Hamil, Irac iz organizacije “Sporting Hearts” došao je u Srbiju sa ciljem da pređe biciklom 1.000 km za tri dana, obiđe našu zemlju, fotografiše predele i to sve sa ciljem da se podigne svest kod ljudi o poboljšanju kvaliteta života mnoge dece, pogotovo iz romskih zajednica, ali  i kako bi prikupio sredstva za projekte koji će se mahom izvršavati u Srbiji, uz pomoć Fonda za obrazovanje Roma (REF).

Put traje od 19. do 21. jula, kada se završava na Adi Ciganliji, gde će u 16 časova biti upriličena svečanost dobrodošlice zbog završetka njegove „misije“.

– Organizaciju “Sporting Hearts” osnovao sam 2004. godine kao odgovor na ekonomsku i socijalnu krizu koju su izazvale sankcije i sukobi u Jugoslaviji. U sklopu naših projekata, do sada smo na stotine izbegle i romske dece vodili na putovanja širom Srbije. Pomogli smo i posebnoj grupi romske dece iz Koteža oko njihovog obrazovanja upisima na fakultete, stipendijama, knjigama, sportskom opremom, ali i putovanjima. Sada ja, u saradnji sa REF-om krećem na put dugačak 1000 km biciklom, kako bi se podigla svest o radu naše organizacije i prikupljanju sredstava za naše projekte. Iako nekom ovo može da izgleda kao mali projekat, kada se pogleda šira slika, ima potencijala da širom otvori vrata visokog obrazovanja i šireg izbora karijere, jer ovoj deci sve to izgleda kao daleki san, dostupan samo bogatim i privilegovanim, a ne bi smelo da bude tako. Zahvalio bih se REF-u na njihovoj pomoći i ohrabrenju od samog početka ove misije – rekao je Judžin Hamil u petak rano ujutro kada je sa Kalemegdana krenuo na svoj humani put.

Foto: Dragan Mujan

Od 2007.godine traje saradnja organizacije „Sports Hearts“ i Fonda za obrazovanje Roma. Finansirali su oko 100 stipendija za romsku decu iz naselja Kotež, upisivali ih na fakultete, pomogli im da završe mnoge kurseve za dodatno obrazovanje, obezbeđivali udžbenike, školski pribor, odeću, obuću, ali i organizovali mnoga putovanja po Srbiji. Sada već tradicionalne aktivnosti koje se održavaju svake godine u julu, jesu dva izleta u Srbiji. Plan je da se sa radom nastavi i da se još mnogo dobrih stvari realizuje.

– Veliko nam je zadovoljstvo što je Južin Hamil danas u Beogradu u realizaciji svoje humanitarne misije. Fond za obrazovanje Roma godinama uspešno sarađuje sa njegovom organizacijom “Sporting Hearts” i ova njegova biciklistička tura po Srbiji je samo jedan novi povod za naše zajedničko delovanje. Tu smo da dopunjujemo jedni druge, da pomognemo u sprovođenju kampanja, jer su nam vrlo često zajednički krajnji korisnici iz romske zajednice. Veoma je važno što je pomoć deci u fokusu ovog novog projekta Judžina Hamila, a upravo je cilj Fonda za obrazovanje Roma da doprinese smanjenju jaza između rezultata obrazovanja kod romskog i neromskog stanovništva, kroz primenu različitih strategija i programa – rekla je Nataša Kočić-Rakočević, programska menadžerka Predstavništva Fonda za obrazovanje Roma u Srbiji.

Judžin Hamil se zainteresovao za Srbiju još 1986. godine, vrlo brzo je i oženio jednu Srpkinju i sa njom dobio ćerku Katarinu. Ova godina je jubilarna za njega, jer pored 20 godina aktivizma u Srbiji, slavi i 20 godina braka.

I dok danas ima pregršt igračaka koje sviraju, pokreću se daljinskim upravljačem, mnoštvo igrica sa džojsticima, džinovski automobili koje mališani mogu da voze ili barbike koje govore, nekada i nije bilo baš tako.

Foto: Dragan Mujan

U najboljem slučaju igračke su bile gumene, koje prilikom stiskanja ispuštaju zvuk nalik zviždanju. Hajde da se vratimo u to doba i prisetimo se čime su se deca igrala u bivšoj Jugoslaviji.

Foto: Dragan Mujan

Na prvom Festivalu detinjstva održanom u Beogradu predstavljen je ceo niz igračaka od pre 30 i više godina.

Cilj je bio da se mališanima pokaže čime su se deca nekada igrala, kako su izgledale njihove školske knjige, koje stripove su čitali, kakav je bio telefon, kako je izgledala prva učionica i slično…

U videu pogledajte kako su nekada izgledale igračke:

Pročitaj još:

One su leglo bakterija i buđi: Predstavljamo najlakši način da pravilno operete dečje igračke

Od crteža do realizacije: Ovako nastaju 3D igračke

Da li se sećate ovih stvari? Ovo su igračke koje bude nostalgiju!

Odabrani učesnici će u programu koji traje tri dana, od 24. do 26. septembra, provesti vreme sa Marinom u intenzivnom umetničkom radu, istraživanju, učenju i upoznavanju sveta umetničkog performansa. Master class će se održati u Beogradu.

Svi zainteresovani treba da se prijave do 25. avgusta 2019. godine na adresu masterclass@msub.org.rs, nakon čega će Marina Abramović odabrati najviše 20 učesnika. Po završetku trodnenvnog programa svi će dobiti sertifikat o učestvovanju na Master classu.

Foto: Marco Anelli

Prijava treba da sadrži kratku biografiju potencijalnog učesnika i predstavljanje tri njegova ili njena rada – performansa sa opisom. Potrebno je i priložiti video i foto materijale prijavljenih radova (kvalitet video i foto materijala nije presudan). Radovi mogu biti već izvedeni ili specijalno osmišljeni za ovu priliku. Svi oni koji budu odabrani da učestvuju u Master classu obavezni su da daju svoju saglasnost za snimanje, fotografisanje i korišćenje lika u materijalima zabeleženim u toku ova tri dana.

O izložbi Čistač

Velika retrospektivna izložba “Čistač” svečano se otvara 21. septembra 2019. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i traje do 20. januara 2020. godine.

Izložba hronološki prati sve faze kompleksne pedesetogodišnje karijere Marine Abramović– od ranih slikarskih i konceptualnih radova, preko solo performansa i zajedničkog rada sa Ulajem, do kultnih radova iz samostalne karijere Abramovićeve. Kroz ovu retrospektivu, koja ima pre svega edukativni karakter, publika će moći da pogleda više od 120 radova (slike, crteži, objekti, fotografije, audio i video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa), antologijska dela umetnosti performansa (serija Ritam, Lips of Thomas, Relacioni radovi, Prelazak preko noćnog mora), kao i dela koja su obeležila njen recentni opus (Balkanski barok, Sedam lakih komada, Umetnik je prisutan).

Nedavna istraživanja su dokazala zašto deca ne vole povrće i zašto ih baš toliko privlači hrana slatkog ukusa. Takođe, došlo se i do rezultata zašto se ukus i preferencije prema hrani menjaju sa godinama.

– Osetljivost ukusa je važna odrednica šta deca jedu. Znamo da mala deca jedu ono što vole. Takođe znamo da mnoga deca ne vole gorak ukus, pa odbijaju konzumiranje povrća i potencijalno ograničavaju unos važnih hranljivih materija – rekla je dr Džuli Menela, pokretač istraživanja.

Uručena Nobelova nagrada pokazuje važnost identifikacije gena koji kodiraju receptore za ukus i miris. Naučnici su iskoristili ovo znanje kako bi sagledali kako varijacije gena ukusa mogu da se povezuju sa ukusima i odbijanjem neke hrane kod dece. Tako su uporedili osetljivost na ukus i ponašanje vezano za hranu kroz tri genotipa gena TAS2R38, koji kodira receptor ukusa koji reaguje na gorki ukus.

Koristeći briseve obraza za dobijanje genetskih uzoraka, istraživači su 143 dece i njihove majke svrstali u tri grupe na osnovu njihovog genotipa TAS2R38. Rezultati su pokazali da se deca rađaju sa više od 10.000 receptora ukusa (ukusnih pupoljaka), a kako vreme prolazi njihov broj se smanjuje.

Prosečna odrasla osoba ima oko 3.000 ukusnih pupoljaka. To znači da deca osećaju intenzivniji i jači ukusa povrća i drugih namirnica nego odrasli. Ovi podaci gotovo u potpunosti objašnjavaju zašto deca ne vole ukus povrća, a zašto im nešto od toga kroz godine postane omiljena hrana.

Zato dragi roditelji, ne očajavajte ako vaše dete odbija boraniju, grašak ili kupus. Pa ni vama ne bi bila ukusna sa 3 puta jačim ukusom!

Pročitaj još:

Da li je jača mamina ili tatina genetika? Evo od kojeg roditelja deca nasleđuju inteligenciju

Vaše dete već samo bira šta će da obuče? Evo kako da se izborite sa tim!

Ne terajte decu da uče i čitaju lektire tokom raspusta!

Stručnjaci kažu da je to normalna pojava.

– Uglavnom se dešava oko druge godine, kada se deca, zbog razvoja prelogičnog mišljenja, vezuju za predmete i osećaju da moraju sa sobom uvek da imaju neku ličnu stvar – kaže pedagog Endi Mekvin.

Foto: Pixabay

Ona dodaje da se  na taj način se mališan razvija, dokazuje da uči da uspostavlja emocionalnu bliskost sa nekim. U ovom slučaju to je plišana igračka ili ćebence, ali je to preduslov daljeg razvoja emocionalne inteligencije.

Mekvinova kaže da roditelji ne bi trebalo da deci uzimaju omiljenu lutku i na silu je udaljavaju od nje, jer se time “ljulja” detetov osećaj sigurnosti. Čak i do pete, šeste godine, sasvim je u redu da mališan uvek nosi svoju najdražu igračku.

Pročitaj još:

Ne, nije u pitanju razmaženost: Istraživanja pokazala zašto deca odbijaju da jedu povrće

Pogled u prošlost: Ovako su nekada izgledale igračke!

Ne razgovaraj sa nepoznatom osobom na ulici: Hajde da ovako vaspitavamo decu i u virtuelnom svetu!

Ukoliko se odlučite da kupite garderobu to nije loš poklon, ali uzmite u obzir da će deca brzo da prerastu tu odevnu kombinaciju pa će taj poklon biti kratkoročan. Nekada su se za ove datume davali dukati koji bi večno podsečali na taj dan i osobu koja je poklonila isti.

Ukoliko ne možete da poklonite dukat, evo nekih ideja:

ZLATO

Foto: Pixabay

Zlatna narukvica sa kaučukom za dečake, minđuše za devojčice, ogrlice i narukvice od čistog zlata uvek su dobar izbor. Takođe, neki medaljon sa njihovom fotografijom je odličan izbor.

PRIBOR ZA JELO

Foto: Pixabay

Super je ideja da kupite kašiku, viljušku i nož za decu, na koje ćete ugravirati njihovo ime. To će im biti prvi pribor za jelo, a čuvaće ga u nasledstvo svojoj deci. Birajte srebro ili neki kvalitetan materijal.

VIDEO PRILOG

Foto: Pixabay

Budite kreativni, u svetu tehnologije za to imate mogućnosti na pretek. Okupite najbliže članove porodice slavljenika/ce i neka svako od njih kaže nešto o osobi koja slavi rođendan ili se krsti. Takođe, u segmentima ubacite neke kadrove “glavne zvezde dana” i uz pomoć programa (koji su vam danas lako dostupni) izmontirajte kratak video prilog.

Pročitaj još:

Unikatno i originalno: Ovo je idealan poklon da odnesete nekome ako idete na babine!

Vaša bliska osoba je DIPLOMIRALA? 10 predloga za kreativne poklone koji će svakog usrećiti!

Pozvani ste na proslavu veridbe? Ovo su predlozi za poklone koji mogu da vam pomognu!

S obzirom da je promena postepena, možda je isprva ni ne shvatite, ali može se pretvoriti u veliki problem.

Evo kako da otkrijete da li vam je ranac previše težak.

Otprilike 80 odsto odraslih oseti bol u donjem delu leđa u nekom trenutku svog života, a podizanje ili nošenje teških predmeta može doprineti ovom problemu. I dok se čini da je pravilo da deca imaju ranac napunjen udžbenicima i priborom, to nije dobra ideja. Prema studiji objavljenoj  2018. godine, nošenje ruksaka težine više od 10 procenata telesne težine deteta povezano je sa bolovima u leđima i vratu. To znači da, ukoliko đak prvak ima 20 i nešto kilograma, nikako ne bi smeo da nosi ranac koji je teži od 2 kilograma!

Možda ćete biti šokirani kada saznate kako ranac može negativno da utiče na vaše telo, ali imamo i dobre vesti: Samo nekoliko jednostavnih, stručno odobrenih pravila mogu da vam čuvaju leđa – i leđa vaše dece – sigurno. Pogledajte kako da saznate da li je ranac pretežak za vas ili vaše mališane.

Foto: Pixabay

Težak ranac vam onemogućava pravilno držanje

Verovatno ne shvatate koliko težak ranac utiče na vaše držanje. Ali to možete i sami da proverite: stojite normalno bez ruksaka, a zatim ga podignite do ruba preko ramena i pogledajte kako vam se pomera celo telo. Ovaj efekat možete videti i kod dece, gde je možda još dramatičniji.

– Prvi znak previše teškog ruksaka je kada povuče dete unazad, izazivajući ga da se nagne na bokovima ili u leđa. Ovo rezultira neprirodnom kompresijom kičme i smanjuje ravnotežu, olakšavajući pad i povredu – kažu ortopedski stručnjaci.

Težak ranac krivi kičmu

Dok se naginjete napred da nadoknadite težak ranac, izmenjeno držanje može da dovede do problema sa poravnanjem u kičmi.

– Dugoročno nošenje teškog ranca svakog dana može da prouzrokuje neusaglašenost kičme i da ubrza degenerativni proces normalnog starenja kičme. Takođe, mšići mogu da podvrgnu prekomernoj upotrebi, što zauzvrat može da bude podložno povredama – kažu lekari fizičke medicine i rehabilitacije.

Foto: Pixabay

Osnovni mišići slabe

Kada teški ranac natera da se nagnete napred, možete početi da gubite snagu na trbuhu i leđima.

– Prekomerno naginjanje prema napred takođe može da rezultira prevelikim stresom na donjem delu leđa, poput ponavljajućeg naginjanja prema napred. Vremenom, mišići leđa mogu da oslabe, što može rezultirati bolovima u leđima.

Mogli biste da osetite glavobolju

Težak ranac, posebno ako ga nosite prenisko na telu, može početi da opterećuje mišiće vrata i posledično da izazove glavobolju.

– Ranac može da nanese više od povrede leđa; oni takođe često pogađaju vrat i ramena. Ako vas svakodnevno muče glavobolja ili ukočenost i trnci, pokušajte da se odmorite iz ruksaka. Težak ruksak može da doprinese glavobolji i hroničnoj nelagodi u vratu zbog povećanog opterećenja zadnjeg dela. – objašnjavaju ortopedi.

Foto: Pexels

Prvacima nikako težak ranac zbog pravilnog razvoja

Kako se kičma vašeg deteta raste i menja, od presudne je važnosti da ga zaštitite.

– Kičma adolescenta je sastavljena od 33 kostiju pršljenova sa diskovima koji služe kao amortizeri. Dok nošenje teškog ranca može biti problematično i za odrasle i za decu, deca su posebno u opasnosti. Oni imaju manju svest i koordinaciju, što znači da im je puno lakše da upadnu u„ loše “posturalne navike”. Naučite ih kako da stoje, hodaju i koriste rance na odgovarajući način.

Još jedno ključno pravilo je da zaboravite na torbe koje se nose na jedno rame! Tako ćete se od težine kriviti na jednu stranu i izazvaćete bol u leđima i vratu!

Pročitaj još:

Ne, nije u pitanju razmaženost: Istraživanja pokazala zašto deca odbijaju da jedu povrće

Počela je škola! Ovo objasnite vašem đaku prvaku

Dete vam kreće u školu? Ako ima OVAJ problem, obavezno to naglasite na sistematskom pregledu!

Dojenje nakon carskog reza je isto kao i da ste se porodile prirodnim putem. Način na koji ste rodili dete ne može da utiče ni na količinu ni na kvalitet mleka.

Ono što je ključno jeste da dete što češće dojite. Bez nekog pravog razloga su majke koje su se porodile carskim rezom nekoliko dana odvojene od bebe. To već stvara problem kod mleka.

– Mleko se luči pod dejstvom prolaktina i oksitocina i oba hormona se luče bez obzira na način porođaja. Dojenje je uspešnije ako se beba što pre posle porođaja i što češće stavlja na dojku – savetuje ginekolog Mima Fazlagić.

Dakle, drage dame uživajte sa svojom bebom i dojite je što češće!

Pročitaj još:

Pitali ste ginekologa: Da li dobijanje ciklusa prilikom dojenja utiče na kvalitet i količinu mleka?

Porodilje, dete vam neće biti gladno u porodilištu: Brinite da bude nahranjeno kada dođete kući!

Jedni su za, a drugi protiv! Otkrivamo istinu o tome da li tokom dojenja smete da dajete bebi vodu!

Tako se boja očiju ne formira pre druge godine života.

Melanin je pigment koji deluje tako što ga je manje on je svetliji. Male naslage melanina u šarenicama čine ih plavima, dok ih srednja količina čini zelenima ili im daje boju lešnika, dok zbog velike količine boja šarenice postaje smeđa.

Pri rođenju pigmenta ima malo pa je boja svetlija. Kako beba raste, pigmenta je sve više. Melanin je protein, a količina i vrsta zapisani su u genima. Šarenice koje sadrže veliku količinu melanina su tamnije.

Boja bebinih očiju menjaće se nekoliko puta do šestog meseca starosti. Nakon toga će se promene blago stabilizovati. Do prve godine bi trebalo da se formira oko pa tako i boja.

Boja očiju se najdramatičnije menja u periodu od šest do devet meseci, a ponekad to traje i do prvog rođendana. Tada može tačno da se kaže koju boju očiju ima beba. Retke su situacije u kojima se kod dece boja očiju menja do treće godine, ali to ponovo zavisi do genetike i to količine melanina.

Pročitaj još:

Zanimljive činjenice: Znate li zašto često sanjamo da propadamo?

Zanimljive činjenice: Zašto ne bi trebalo da pričamo telefonom duže od pola sata dnevno?

Zanimljive činjenice: Zašto se kaže da žene sijaju u trudnoći?

Gotovo da ne postoji osoba na ovome svetu kojoj ne smetaju naredbe. Kada nam se kaže da nešto uradimo, odjednom se probudi neki bunt u nama i ljutito odbijemo, samo zato što nam je na neki način naređeno.

U razgovoru sa psihologom Radmilom Grujičić pokušali smo da potražimo odgovor na pitanje: Zašto ne volimo da radimo ono što nam je naređeno?

– Postoje situacije kada ljudi osećaju da su u problemu i često to dele sa ljudima koji su im manje ili više bliski. Kod sagovornika takav sadržaj može isprovocirati mišljenje, predlog šta bi bilo najbolje da osoba uradi kako bi problem rešila, te često ljudi  “kao iz topa” nude rešenja. Nekada su ona zaista korisna i konstruktivna, a nekada nisu – kaže psiholog.

Ljudi različito reaguju na ponuđena rešenja, predloge.

Foto: Pixabay

– U osnovi je spremnost, otvorenost osobe da prihvati ponuđeno rešenje. Nekada osoba nema osećaj da joj je potreban savet, već samo deli problem, “ventiliše se” kako bi smanjila napetost jer je još pod ustikom nekog događaja, ali nema stav da joj treba mišljenje druge osobe jer verovatno smatra da i sama ume da reši problem. Često se nuđenje rešenja može doživeti kao – evo ja znam, ja mogu to da rešim, kao da se iza toga podrazumeva – ja sam bolji, pametniji, spretniji…pa ti nudim rešenje. Ovakav doživljaj može biti protumačen kao nedovoljno poštovanje sagovornika, njegove ličnosti, njegovih sposobnosti, i može izazvati burnu reakciju. U osnovi ovakvih konfliktnih situacija je u osnovi nesporazum – objašnjava Grujičićeva.

Nečija žalba za jednu stranu može biti čisto ventilisanje u cilju opuštanja, a druga strana to može doživeti kao apel za pomoć i potrebu da se na apel odgovori. Te, ukoliko se nakon odgovora  (predloga rešenja problema) naiđe na otpor i bunt i strana koja je dala predlog se može osetiti izneverenom, nasankanom, izmanipulisanom.

– Jednostavno, koliko god da nešto smtramo za problem i to delimo, ne mora se podrazumevati da smo spremni da u istom trenutku budemo otvoreni, spremni da prihvatimo i prepozanmo  rešenje. A posebno i to što rešenje problema za jednu osobu ne mora biti i najbolje rešenje problema za osobu koja taj problem ima. Da bi se ovakve situacije funkcionalno prevazišle najbolje bi bilo da osoba pre davanja saveta proveri da li sagovornik želi da čuje mišljenje, savet, predlog, i ukoliko ne želi, da to s razumevanjem i prihvati – zaključuje mRadmila Grujičić, psiholog iz psiho centra “Psihomedica”.

Pročitaj još:

“Napad kao najbolja odbrana” ili “Pametniji popušta”: Saznajte da li je dobro povisiti ton u svađama!

Razgovarali smo sa stručnjacima u potrazi za odgovorima: Da li vrednujemo prirodnu lepotu?

Shvatite kao pohvalu, ne kao negativnu konotaciju: Zašto je dobro da vam kažu “Promenio si se”?

Ipak dobro je držati se određenih pravila koja u većini slučajeva pomažu:

1. Pripremite se za učenje. Da bi ste optimalno i efikasno učili, prvo treba da se pripremite.

Kako ćete to uraditi?

Odredite period dana koji ćete posvetiti učenju. Na primer: “Učiću sutra od 07 do 13h.” Određivanje vremena za učenje je važna odlika. Ako znate da ćete u određeno vreme početi da učite, to će pre vaš mozak početi pripremu za određenu temu u smislu sortiranja i slaganja informacija. Takođe, postaćete odgovorniji jer ćete gledati da do tog vremena ispunite sve preduslove za uspešno učenje: prikupićete literaturu, napraviti plan, odrediti broj stranica ili lekcija koje ćete preći, napraviti odgovarajuću atmosferu za rad…

Takođe:

• Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vreme za učenje, odmor i razonodu.
• Učite svakog dana u planiranom terminu koji vam najviše odgovara.
• Napravite plan učenja: gde ćete da učite, šta ćete da učite i kojim redosledom.
• Najbolje je da učite za stolom jer održava budnost.
• Pored sebe imajte samo predmete neophodne za učenje.
• Imajte stalni radni prostor ili kutak, dobro osvetljen i provetren.
• Obezbedite što “mirnije” uslove za učenje, bez buke, galame i telefonskih poziva.

2. Slušajte dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako mnogo vremena provodite u školi ili na fakultetu, iskoristite ga korisno i tu saznajte što više pa će vam kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.

Foto: Unsplash

3. Hvatajte beleške na predavanjima na svoj način, razmišljajući o onome o čemu profesor govori. Vodite beleške i kod kuće. Proces vođenja beleški počnite posle prvog čitanja. Kada budete pravili beleške, koristite boje, slike, asocijacije, prostor, maštu. Dobro organizovane i odlično sređene beleške će vam olakšati učenje, ponavljanje, pomoći da organizujete misli i prezentirate sadržaj koji učite.

4. Kod kuće pročitajte novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučite, uporedite je sa vašim beleškama sa časa i, po potrebi, dopunite.

5. Kada odlučite da učite, ne krećite odmah na čitanje i ponavljanje. Sagledajte, prvo, lekciju u celini, pročitajte naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledajte slike, grafikone, uočite bitne elemente u lekciji. Pitajte se šta treba da naučite, šta od postojećeg znanja možete da iskoristite (bilo da ste o tome čitali, pisali, slušali, gledali na televiziji) i čemu to znanje služi.

6. Dok ste odmorni, prvo treba da učite gradivo koje je teže. Ne učite slične nastavne predmete jedan za drugim kako ne bi došlo do mešanja informacija i činjenica.

7. Rasporedite učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišete, ne pokušavajte da naučite sve odjednom, već rasporedite učenje na više dana. Učite deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podelite u smisaone celine i učite segment po segment.

8. Podvlačenjem ključnih reči ili rečenica istaknite bitne informacije. Tekst podvlačite na svoj način, može u raznim bojama, a pored teksta beležite svoje komentare i pitanja.

9. Obavezno razjasnite sve termine i činjenice, nemojte da učite napamet ono što ne razumete.

10. Preslišavajte se ponavljajući suštinu lekcije, teze ili tako što ćete postavljati sebi pitanja onako kako to profesor čini.

Foto: Pixabay

11. Ukoliko imate mogućnosti, pročitajte i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije mogu biti vrlo korisne i naravno Internet).

12. Koristite tehnike pamćenja. Da biste zapamtili što više informacija, možete koristiti razne tehnike pamćenja: asocijacije, vizualizacije, akronime, crtanje mentalnih mapa. Na taj način ćete se, kada budete ponavljali gradivo, samo letimičnim pogledom preko njih, setiti svih stvari koje ste učili.

13. Naučeno gradivo redovno obnavljajte. Vrlo važna stvar u procesu učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već posle jednog dana. Da biste to sprečili, treba da organizujete pravovremeno ponavljanje materije. Najbolje je da prvo ponavljanje bude 24 sata posle učenja i da traje do 10 minuta.

Drugo ponavljanje se preporučuje posle tri do četiri dana nakon učenja, sledeće nakon nedelju dana. Zatim sledi ponavljanje posle 30 dana. Za veće i obimnije predmete, čija priprema traje duže, dobro je izvršiti još jedno ponavljanje nakon 5,6 meseci. Posle ovoga ćete memorisati vaše znanje za stalno.

14. Učite u intervalima. Mnogobrojna istraživanja procesa učenja su utvrdila da je bolje učiti u intervalima, nego odjednom, bez prestanka. Naučno je dokazano da se najbolje uči u intervalima od 45 do 60 minuta. Nakon tog vremena, najpametnije je da napravite kratku pauzu od 10 do 15 minuta i promenite aktivnost: protegnete noge, uradite neku vežbu, skuvate čaj, popijete sok… Pauze su veoma važne za efikasno učenje jer daju vremena vašem mozgu da integriše i složi stečeno znanje i poveže ga sa prethodno naučenim.

15. Nemojte učiti noću. Čovek ima svoj biološki sat prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje. Noću će vam biti mnogo teže da zapamtite gradivo.

Pročitaj još:

Ove jeseni ćete obnoviti studentsku godinu? Neka vam njegova priča bude motivacija da ne odustajete!

Težak ranac deformiše kičmu: Ne dozvolite prvacima da nose torbu težu od 2 kilograma!

Studenti, evo šest predloga poslova uz koje možete doći lako do džeparca

Odvikavanje deteta od dojenja je postepeni proces davanja bebi druge hrane dok nastavlja da doji. Dojenje, dok god možete, je najbolja stvar za vašu bebu. Pedijatri preporučuju da dojite bebu konstantno tokom prvih 6 meseci života, a da nastavite kasnije onoliko koliko je to ugodno vama i koliko prija vašem mališanu.

Ipak, nikako ne bi trebalo da prekinete pre šest meseci, jer će tek tada vaša beba biti spremna za drugu hranu. I kada odlučite da je odviknete od dojenja postepeno joj dajte drugu hranu, ali neka jedan od obroka ipak bude vaše mleko. Ne možete sve odmah i sada da uradite.

Kako ćete znati da je beba spremna za drugu hranu?

• Brže ogladni nego inače.
• Hranu drži u ustima, a da je prethodno ne pritiska jezikom.
• Pokazuje interesovanje za hranu kada jedu drugi.
• Otvara usta kad vidi da mu hrana dolazi.

Prirodno odvikavanje od dojenja dešava se onda kada beba prihvata i drugu hranu i to više različitih ukusa.

Posle šest meseci, vašoj bebi su potrebni viši nivoi određenih hranljivih materija – kao što su gvožđe, cink i vitamini B i D – a ne može da ih dobije iz vašeg mleka. Čvrsta hrana će samo za početak dopuniti potreban unos za bebe i nadoknaditi je postepeno. Majčino mleko će ostati njen glavni izvor hranljivih sastojaka tokom narednih meseci. 

Pa kako odvići bebu od dojenja?

Kad ste vi i vaša beba spremni za odvikavanje, postoji nekoliko stvari koje vam mogu pomoći da iskustvo postane pozitivnije za oboje:

Za vas i vašu bebu je najlakše ako je odvikavanje postepeno – tokom nekoliko nedelja, meseci ili čak duže. Naglo odvikavanje bi trebalo da se razmatra samo u ekstremnim okolnostima.

Započnite s zamenom jednog obroka. Kada vidite da beba prihvata te uslove, počnite da mu dajete i drugi obrok umesto dojenja, pa tako redom. Odaberite sami tempo privikavanja, ali je praksa pokazala da je onaj sporiji mnogo delotvorniji. Takođe, tokom odvikavanja pratite ponašanje bebe. Ona će vam sigurno pokazati da li joj je taj obrok bio dovoljan ili nije.

Ukoliko odlučite da bebu hranite iz flašice, za početak je držite u naručje i mazite je dok jede. Ova dodatna bliskost će pomoći i vama i njoj  tokom procesa odvikavanja.

Foto: Pexels

Koju komplementarnu hranu mogu da dam svojoj bebi?

Otprilike nakon šest meseci počećete da unosite čvrstu hranu u bebinu ishranu. Kada se to dogodi, beba će početi da uzima manje majčinog mleka. Uvodite čvrste namirnice jednu po jednu i u malim količinama na početku. Neke se bebe jako zatvore, ako im se daje previše čvrste hrane rano.

Takođe možete svojoj bebi da ponudite male količine vode jednom ili dva puta dnevno, obično nakon navršenih šest meseci. Ne nudite sok u ovom uzrastu. Previše soka može dovesti do zubnog karijesa, gojaznosti ili čak dijareje.

Ako bebi date vodu ili alternativno mleko, ponudite je u šolji umesto u flašici. Dojene bebe lako uče da piju iz šoljice već sa šest meseci starosti. Možete to da pokušate i sa izmuženim majčinim mlekom.

Posle prve godine starosti, beba ne bi trebalo da uzimaju više od 500 ml do 720 ml mleka dnevno. U suprotnom, napuniće se i neće hteti da jedui čvrstu hranu. Takođe, može da se razvije anemija sa nedostatkom gvožđa.

Pročitaj još:

Informišite se na vreme: Sa koliko meseci bi trebalo bebi dati prvi čvrsti obrok?

Jedni su za, a drugi protiv! Otkrivamo istinu o tome da li tokom dojenja smete da dajete bebi vodu!

Pitali ste ginekologa: Da li dobijanje ciklusa prilikom dojenja utiče na kvalitet i količinu mleka?

Strah od bolesti i smrti, bol, depresija, nerazumevanja, ali i odbacivanje od strane vršnjaka, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladi koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem. Kako bi im se pomoglo, u Srbiji je prvi put pokrenuta online vršnjačka podrška za decu i adolescente obolele od nekog malignog oboljenja.

Udruženje “Čika Boca” i MladiCe – mlade osobe koji su lečene od raka u detinjstvu, pokrenuli su online platformu za pružanje vršnjačke podrške i video grupe podrške „MladiCe Pričalice“ na sajtu www.mladice.org/. Podrška koju MladiCe pružaju je iskustvena, emotivna, informativna i socijalna. Tako će mladi, koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem, jednim klikom na link www.mladice.org/moći da odaberu da li će se dopisivati putem maila mladice@mladice.org ili korišćenjem aplikacija “What’sApp” ili “Messenger”. Privatnost i tajnost razgovora je zagarantovana.

Foto: Jakov Simović

Podrška je dostupna svakim radnim danom od 17:00-21:00 sat, bez obzira na to gde živite. Čitav projekat prezentovan je na tribini „Mentalno zdravlje mladih suočenih sa rakom”, koja se održala 5. novembra na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Inače, ova tribina je deo projekta „Život posle raka“, koje finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Snažan motiv za pokretanje ovakvog vida podrške bio je pokušaj suicida jednog člana udruženja “Čika Boca”, rekla je Dragana Radulović, majka lečenog deteta i osnivač udruženja “Čika Boca”, na tribini u Institutu za mentalno zdravlje.

Dagana Radulović, desno

– Jedne zimske večeri zazvonio je telefon i glas sa druge strane je rekao: “Vaš broj mi je ostavio Milanče. Znate, on je pokušao da se ubije!”, i tako kreće naša priča da se nađemo Milančetu, da ga sačuvamo, pričamo sa njim i smestimo ga u bolnicu. Trenutak kada sam postala odgovorna osoba za njegov život, do smeštanja na psihijatriju, bio je snažan motiv da iskoristimo naše kapacitete i da uradimo nešto više, da u budućnosti ne dozvolimo da stvari eskaliraju toliko daleko. Tada smo i uvideli da čak i kada osoba traži podršku nailazi na mnoga zatvorena vrata, a brzo delovanje je neophodno – objašnjava Dragana Radulović, dodajući da mladi lečeni od raka najčešće navode da im je tokom lečenja nedostajalo da mogu da ispričaju nekome ono kroz šta prolaze, da ih neko razume.

Vršnjačku podršku obavljaće tim od šest MladiCa koji su prethodno edukovani od strane stručnjaka akreditovanih za mentalno zdravlje. Obučeni su da odgovore na potencijalna pitanja, i da pri tome mogu da se sami zaštite od izgaranja. Kako je ovaj vid podrške u našoj zemlji inovativan, REBT centar će obezbediti i superviziju tokom rada ovog oformljenog tima.

Foto: Jakov Simović

Jedna od onih koja će pružati podršku svojim vršnjacima je Milkica Dimitrijević, koja se lečila od osteosarkoma- tumora kostiju, kada je imala samo 18 godina.

– U MladiCama sam od početka, jer mi je tokom lečenja nedostajalo da razgovaram sa nekim ko je završio lečenje pre nego što sam ga ja započela. A kada se moje lečenje završilo shvatila sam da ne mogu tek tako da nastavim tamo gde sam stala. Imala sam mnoge strahove, morala sam ponovo da se naviknem na život bez bolnice, koliko god to zvučalo čudno. I zato sam želela da se vratim na odeljenje, da pričam sa decom i mladima koji se leče, da im budem podrška, da budem neko ko ih razume. Uz MladiCe, razgovore sa njima, radionice koje smo prošli, projekte koje smo realizovali za pružanje podrške, volontiranje na kampovima “Mi možemo sve”, sam se oslobodila većine strahova i shvatila kakve pozitivne promene mi je to iskustvo donelo. Kako se priča o raku ne završava sa lečenjem, jer može dovesti i do mnogih posledica, važno je da pričamo o tome, da se ne pretvaramo da je sve u redu i da ne ignorišemo probleme. Zato sam tu, da pričam o tome i pružim drugima podršku u rešavanju njihovih problema – priča Milkica Dimitrijević.

Foto: Jakov Simović

U situacijama kada postoji neki problem važno je znati da postoji neko kome možemo da se obratimo za pomoć, napominje prof. dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje.

– Važno je iskoristiti sve resurse koji su na raspolaganju za prevazilaženje krize i za rešavanje problema. Adolescentima i mladima je posebno važno da znaju da imaju grupu vršnjaka koji ih prihvataju i podržavaju, da pripadaju nekoj grupi i da mogu da im se obrate i ispričaju ono što ih tišti, brine, što im stvara problem, bez straha od osuđivanja, a sve uz podršku iskusnih stručnjaka. U tome smo prepoznali značaj ovog projekta i odlučili da ga podržimo omogućavajući prostor u okviru Instituta da se ova tribina održi – istakla je prof. dr Pejović Milovančević.

 O Udruženju: “Čika Boca” je udruženje roditelja dece, adolescenata i mladih lečenih od raka u detinjstvu, nastalo 2011. godine. “Čika Boca” se od svog nastanka bavi organizovanjem aktivnosti, projekata i programa za pomoć, podršku i osnaživanje dece i mladih lečenih od raka. Više od 300 dece je prošlo kroz naše kampove, a 300 mladiCa je prošlo desetine edukacija i radionica da bi postali danas vršnjački edukatori. Kroz aktivnosti sa mladima slušali smo njihove probleme i zajedno dolazili do rešenja. Mladi su imali potrebu da pričaju o svom iskustvu i želeli i da pomognu onima koji se trenutno leče. Nastala je baza mladih ljudi koji su se redovno okupljali i svoju grupu nazvali MladiCe, spajajući reč mladi i slovo C iz šifarnika bolesti (oznaka za kancer). Prateći njihove potrebe smo kreirali aktivnosti, programe sa ciljem njihovog osnaživanja, većeg samopouzdanja, socijalnu inkluziju u školu i društvo.