Aleksandra Jovanović Mađar, dečji psiholog, porodični edukator i psihoterapeut pomogla nam je da shvatimo kako se kod dece gradi samopoštovanje, šta utiče i koje su zablude koje prate ovu temu.
– Na samopoštovanje deteta prevashodno utiče interakcija sa roditeljima, a potom i sa svim drugim ljudima koji su u neposrednom kontaktu sa detetom. Kao produkt tih interakcija javljaju se kod deteta određena osećanja i uverenja, na osnovu kojih dete formira sliku o sebi – kaže Aleksandra.
Ona je navela i nekoliko zabluda o samopoštovanju
- Pozitivan stav prema sebi je osnova samopoštovanja.
– Istinski dobro mišljenje o sebi formira se na osnovu rezultata rada. Ukoliko smo radno neuspešni, samo osećanje da smo mi u redu neće biti dovoljno i neće doneti istinsko zadovoljstvo sobom – objašnjava Aleksandra.
- Samopoštovanje samo po sebi doprinosi postizanju uspeha.
– Uspeh se ostvaruje radom. Osoba koja samu sebe poštuje, a nema radnih navika, samodisciplinu i istrajnost, teško da će ostvarivati uspehe samo na osnovu osećanja samopoštovanja – ističe ona.
- Dete koje ima samopoštovanja ne ponaša se autodestruktivno.
– Istraživanja su pokazala da tinejdžeri sa formiranim samopoštovanjem i tinejdžeri koji ga nemaju, imaju podjednaku šansu da postanu zavisnici od alkohola ili psihoaktivnih supstanci. U tim godinama su osnaživanje vrednosti, jačanje opornosti prema pritisku vršnjaka, negovanje odricanja i potkrepljivanje iskušenja, važni faktori koji utiču na razvoj samopoštovanja – kaže Aleksandra.
Odgovornost, istrajnost i pouzdanost su karakterne osobine koje čine samopoštovanje, a koje se kod deteta najintenzivnije formiraju između 5 i 12 godine. U tom periodu roditelji mogu snažno da utiču na njihov razvoj.
Zabluda je da se samopoštovanje narušava ukoliko dete izlažemo stresu i frustracijama.
– Da bi naučilo da ostvaruje svoje ciljeve, detetu su potrebna stvarna iskustva čiji sastavni deo neminovno čine razočaranja i suočavanja sa neuspesima. Roditelji, iz najboljih namera prema detetu, žele da se ono ne muči, te ih pošteđuju i čine mnoge stvari umesto njega. Ovakve namere potkrepljuju u detetu samo osećanje bespomoćnosti i nikako mu ne čine dobro. Dete naučeno da raste bez frustracija i da dobije ono što poželi bez mnogo truda, kad odraste može olako da odustaje od svojih ciljeva. Vremenom postaju sve malodušniji i sve se češće razočaravaju u sebe i u svet oko sebe – navodi Aleksandra.
Za uspostavljanje dobrog odnosa važno je poštovati sebe, prepoznavati i zadovoljavati svoje potrebe, isto koliko i poštovati druge ljude i uvažavati njihove potrebe.
Donošenje prvih zaključaka o sebi je proces koji se ne odvija u izolaciji od drugih
Prve komentare o sebi, o svom izgledu i ponašanju dete dobija u okviru svoje porodice. Na osnovu ponašanja roditelja i načina na koji mu se oni obraćaju dete formira prvu, ranu sliku o sebi, koja će ostaviti trajne tragove na njegovo ponašanje tokom celog života.
– Dete tokom odrastanja neprestano razvija svoje mišljenje o sebi, na koje snažno utiču mnogobrojni faktori, poput: težine, visine, spoljašnjeg izgleda, inteligencije, socijalnih veština, atletskih predizpozicija, smisla za humor, adaptabilnih sposobnosti, snage volje i otpornosti na stres. Nadalje, dete se, neminovno tokom odrastanja susreće sa mnogobrojnim spoljnim okolnostima na koje pozitivno ili negativno reaguje. Ove unutrašnje reakcije se doživljavaju u vidu osećanja, koja pored nabrojanih faktora, zauzimaju značajno mesto u procesu formiranja samopoštovanja – objađnjava Aleksandra.
Foto: Profimedia
Ona navodi da za jasnije razumevanje ovog stanovišta možemo uzeti kao primer dva deteta istog uzrasta, od kojih je jedno bolje u rešavanju matematičkih zadataka od drugog.
– Kako se oseća dete koje često netačno rešava zadatake u odnosu na ono koje ih rešava brzo i tačno? Prvo se oseća frustrirano i neuspešno, a drugo uspešno, zadovoljno i ponosno. Kod oba deteta poreklo razmišljanja o matematičkim sposobnostima proizilazi iz njihovog iskustva. Faktor koji dodatno dopunjuje njihovo iskustvo i intenzivno utiče na pojavu njihovih osećanja, je način na koji im se drugi obraćuju, tj. kako im i šta govore o njima, i njihovim sposobnostima. U toj interakciji, na rani razvoj detetovog samopoštovanja najjači uticaj imaju roditelji. Osnovna podela po načinu na koji se roditelji obraćaju detetu može se svesti na upućivanje pozitivnih i negativnih poruka. Pozitivne poruke motivišu dete na rad i ohrabruju ga da niže nove uspehe. Negativne poruke i kazne ga destimulišu i otežavaju mu napredak i postizanje uspeha.
Rezultati novijih istraživanja idu u prilog ovom načinu razmišljanja jer pokazuju da deca prvenstveno zbog dobrog odnosa sa roditeljima odgovoraju na njihove zahteve, a ne zbog kazni koje se sprovode u porodici.
Aleksandra Jovanović Mađar kreirala je radni list pod nazivom “365 načina da razvijete samopoštovanje kod deteta” koji predstavlja neku vrstu edukativnog “alata” koji je namenila deci i njihovim roditeljima. Sastoji se iz 12 blok-listova na kojima su slikovito prikazani neki od najvažnijih faktora koji utiču na formiranje detetovog samopoštovanja (porodica, prijatelji, zdravlje, osećanja, veštine, pravila. . .)
Pročitaj još:
Roditelji, ne plašite dete: Spremite vaše mališane za odlazak u školu!
Roditelj kao apsolutni autoritet: Ovako previše strogo vaspitanje utiče na dete