Psiholozi ističu da ljudi koji su često bili kritikovani u detinjstvu često razvijaju određene osobine u odraslom dobu.
Nisko samopouzdanje
Ljudi koji su često bili kritikovani u detinjstvu često imaju nisko samopoštovanje i postaju sami sebi najoštriji kritičari. „Takvi pojedinci često misle da nisu dovoljno dobri i stalno su kritični prema sebi zbog potrebe da uvek budu bolji“, kaže psiholog Mišel Goldman.
Hronična potreba za eksternom validacijom
Psiholog Aleksandra Stratiner ističe da ljudi koje su u detinjstvu redovno grdili često razvijaju ponašanja koja imaju za cilj da udovolje drugima u potrazi za odobrenjem koje im je nedostajalo kao deci, piše Parade.
Perfekcionizam
Strah od neuspeha, izazvan stalnim osećanjem neadekvatnosti, vodi ka težnji za savršenstvom. Perfekcionisti teže savršenstvu kako bi izbegli kritiku, ali to često dovodi do preteranog stresa, objašnjava Stratiner.
Poteškoće u komunikaciji
Pored stalnog odbrambenog stava, ljudi odgajani uz stalnu kritiku često teže izražavaju emocije i postavljaju granice, a strah od ukora ih može učiniti povučenim, ističe dr Michele Goldman.
Anksioznost
Ljudi koji su u detinjstvu bili stalno kritikovani često su previše svesni kritike drugih ljudi. „Oni često osećaju anksioznost i strah od loših ishoda, čak i kada za to ne postoji pravi razlog“, objašnjava dr Goldman.
Strah od autoriteta
Strah od autoriteta, posebno na radnom mestu, česta je posledica. „Odrasli se mogu osećati zastrašeni autoritetima, povezujući svako uputstvo sa kaznom ili kritikom“, ističe dr Martinez.
Poteškoće sa regulisanjem emocija
Mnogi odrasli koji su odrasli uz stalnu kritiku teže upravljaju besom, stresom i frustracijom jer nisu razvili emocionalne alate – često oponašajući odrasle koji su na stres odgovorili povišenim glasom, objašnjava dr Martinez.
Pročitaj još: