Umesto toga moraju da pronađu pozitivnije načine rešavanja emotivnih problema.
Prema istraživanju koje je sproveo londonski univerzitet, a prenosi Bi-Bi-Si, okolina je glavni faktor koji utiče na to da deca s emotivnim problemima jedu previše ili prestanu da jedu, odnosno rezultat je roditeljskog ponašanja i davanja uznemirenoj deci njihove omiljene hrane kako bi se umirila.
Ipak, britanska organizacija „Bit“ koja se bavi poremećajima ishrane poručuje da ne treba da krive roditelje jer se radi o kompleksnim mentalnim problemima koji nikad nemaju samo jedan uzrok.
Ova organizacija podseća da su ranija istraživanja utvrdila da kod nekih ljudi postoji genetska predispozicija za razvoj poremećaja ishrane, prenosi klik mama.
– Umesto da pronađu pozitivnije strategije kako bi regulisali dečje emocije, oni koriste hranu – kaže rukovodilac studije dr Kler Levelin i dodaje:
Foto: Envato
“Sklonost prejedanju kao odgovoru na negativne emocije mogla bi da bude faktor rizika za razvoj gojaznosti. A emotivno prejedanje ili prestanak uzimanja hrane mogu da budu važni u razvoju poremećaja ishrane poput anoreksije ili kompulzivnog gutanja hrane. Razumeti kako se te sklonosti razvijaju ključno je jer pomaže naučnicima da daju savete kako da ih sprečiti ili promeniti i na šta da se usmeriti u budućim istraživanjima”.
U okviru istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Pediatric Obesity“, praćeno je 398 britanskih blizanaca od kojih je polovina potekla iz gojaznih porodica. Roditelji su ispunjavali upitnike o prehrambenim navikama dece i njihovim emotivnim stanjima.
S obzirom na to da su rezultati pokazali da nema razlika između jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca, naučnici su zaključili da problemi ishrane nisu rezultat genetike nego uticaja okoline.
Dr Levelin kaže da su istraživanjem utvrdili da se sklonost tešenju hranom razvija u predškolskom uzrastu i zato u tom razdoblju treba roditeljima da se daju jasnije savete o tome kako da se ponašaju kako bi pomogli deci kad su uznemirena.
Ona savetuje da sa decom, umesto da se umiruju hranom, treba da se razgovara otvoreno o njihovim osećanjima, a mlađu decu treba da umirite zagrljajima. Naučnici upozoravaju da je emotivno hranjenje sklonost koja može da traje čitav život.
Pročitaj još:
Obrok u njima postaje bajka: Obradujte decu nesvakidašnjima kesama za užinu!
Roditelji, molimo vas bez „čvrste ruke“: Pomozite detetu da nauči da PLIVA uz ove savete!