Da li znate jačinu pisane reči? Od najvećih romantika do vrsnih stručnjaka savetuje se da rukom prođete sve svoje želje, ciljeve, uspomene, emocije i na taj način kanališete energiju i razvijete emocionalnu inteligenciju, ali i uvidite svoj rast i pospešite lepe osećaje. Ni jedna tastatura, pisaća mašina ili usmeni monolozi nemaju tako jaku snagu kao pisana reč. Tako se mozgu šalju pravi signali, tako se neguju um i duša.
– Samo pisanje je direktna veza između mozga i pokreta, a na taj način deca razvijaju i finu motoriku, kao i samo razmišljanje. Kucanje sa druge strane je samo uslovljena radnja, jer se razvija memorija pokreta i u toku kucanja nema razmišljanja. Ogromna je razlika da li ćete napisati slovo, ili pritisnuti dugme jer u prvom mozak učestvuje, dok je ovo drugo samo jednostavna radnja. Dakle, kucanje na tastaturi je samo deo većeg problema, a to je da mladi zaboravljaju da misle- kaže psiholog Sanja Pavićević.
U skladu sa tim mi vam prenosimo priču jednog kreativnog pisaca za decu, Anje Arsić, koja u želji da deca izrastaju u najbolje verzije sebe i da veruju u magiju koju život nosi, najiskrenije priče upućuje lično njima – najmlađoj publici. A verujemo da će ova priča i vama roditeljima značiti.
Foto: Profimedia
Opustite se i uživajte, ovo je priča pod nazivom:
Dnevnik jedne devojčice
“U dnevnik jedne devojčice stanu sva razmišljanja, tajne, uspomene, lepi i oni manje lepi događaji, simpatije, prijatelji, ljubimci, proslave rođendana, letovanja, zimovanja. U dnevnik devojčice po imenu Anja stane sve to i još mnogo više od toga. Anjin svaki dan zapisan je u dnevniku. Njen dnevnik je njen najbolji prijatelj. Često je tu kada se Anja oseća usamljeno. U tim trenucima Anja samo ispiše nekoliko stranica i odmah se oraspoloži. Anjin dnevnik poseduje magične moci. Mnogi Anjini zapisani snovi u dnevniku su se ostvarili. Njeni veliki strahovi su pobeđeni na stranicama tog dnevnika. Dnevnik je prvi saznao da se Anja zaljubila, a potom i odljubila i zaljubila opet. Kako je Anja godinama pisala dnevnik, on je postajao sve deblji i teži i ona više nije mogla da ga nosi sa sobom. Počela ja da ga ostavlja kod kuće. Dnevnik je bio tužan. Ostajao bi na polici među knjigama ili ispod jastuka. Ponekad se dešavalo da ga Anja ostavi i u mračnoj fioci od stola. Tada bi dnevnik počeo da plače i na njegovim stranicama bi se od suza razlila slova. Sve je to bilo i podnošljivo, ali kada bi Anja odlazila na odmor, više ga nije nosila sa sobom i on bi ležao na polici prekriven prašinom. Anja bi po povratku sa odmora uvek obrisala dnevnik od prašine, a potom bi sve doživljaje podelila, kao i uvek prvo sa njim. Dnevnik je imao samo jedan strah. Plašio se da mu nije preostalo još puno stranica na kojima će Anja moći da piše. I nedugo nakon što se Anja vratila sa odmora i nakon što je krenula na tango, poželela je to da zapiše i podeli sa dnevnikom. Radovala se da ispiše sve korake koje je naučila na tangu, ali u dnevniku je ostala još samo jedna prazna stranica. Anja je ispisala i poslednju stranicu o prvim koracima sa tanga. A potom je zatvorila dnevnik i sela u fotelju. Znala je da je vreme da kupi nov dnevnik. A on je to znao mnogo pre nje, već neko vreme je strahovao da više neće biti upućen u Anjin zivot. Sutradan je Anja otišla u knjižaru i kupila jedan cvetni dnevnik. Kada je stigla kući, uzela je nov dnevnik kako bi sa njim podelila dešavanja. Bio je to način da se upoznaju. Anjin dugogodišnji dnevnik tužno je posmatrao sa police kako je nov dnevik postajao iz dana u dan njen najboji prijatelj. Ali, i Anji je mnogo nedostajo stari dnevnik, imao je siroke linije i njen život ispisan na stranicama. Narednog dana Anja se probudila sa idejom. Otrčala je do knjižare, kupila papir na široke linije i lepak. Čim je stigla kući, uzela je stari dnevnik u ruke, a potom lepak i papir na široke linije. Anja je zalepila nove stranice starom dnevniku i ponovo podelila sa njim svoj život i snove.”
Pročitaj još:
Priča o džemperu po imenu Draško: Prođite sa decom kroz kratke avanture koje život znače!
Omiljeni čarobnjak ili teško delo: Kako Hari Poter utiče na edukaciju omladine?
Ne korisitite tastaturu, već olovku! Bez pisanja, nema ni razmišljanja!