Već smo vam pisali o tome koliko je važno da pričate sa bebom i da joj puštate muziku dok je još u stomaku. Sada ćemo da se baziramo na razgovor sa novorođenim detetom do njegove druge godine života.
Interesantan je opis koji autor Bjerkvol daje u svojoj knjizi, a tiče se samog porođaja. Naime on trenutak izlaska bebe iz maminog stomaka imenuje susretom ljudskog bića sa svetom, koji prati primalni krik.
To je trenutak u kom dete prekida tišinu trudnoće i vrišti za život. Odmah za njim sledi susret sa majčinim glasom. Dete prepoznaje ovaj glas bilo da i majka vrišti ili se smeje, bilo da priča ili peva. I baš je ovaj susret najvažniji u životu svakog čoveka. On je: sigurnost, bliskost, raspoznavanje, društveni kontakt. Stoga je važno da majka razgovara sa novorođenčetom kada ga polaže na grudi da zajedno odahnu posle porođajnih napora.
Foto: Profimedia
O tome kako se razgovara sa novorođenčetom, kada je pravi trenutak da pričamo sa njima i da li oni razumeju ono što im se govori, razgovarali smo sa master muzičkim umetnikom, Sanjom Stevanović, koja se pre svega osvrnula na tvrdnje stručnjaka.
– Počasni profesor dečje psihologije i psihobiologije Kolvin Trevarten je predstavnik sustinskog zaokreta u shvatanju novorođenog deteta. Njegovo stanovište pripada humanističkoj psihologiji i prema njemu se novorođenče posmatra kao samostalni, društveni pojedinac. Ovo stanovište formirano je na osnovu detaljnih analiza video-snimaka majki i beba, pri čemu se posebno obraćala pažnja na glas i pokret koji one stvaraju – kaže Stevanovićeva.
Ona dalje objašnjava kako Trevarten posmatra komunikaciju majke i novorođenčeta kao duet, pri čemu majka ima ulogu dirigenta do momenta kada oboje osete da je “komunikacija u pravom ritmu”. Tada ovi unikatni izvođači vladaju osnovnim pulsom, barem u prvih nekoliko taktova. Svako dalje preklapanje ili promenu inicijative autor poredi sa isplaniranim smenjivanjem muzičara u toku izvođenja dela. I upravo u ovom svakodnevnom jedinstvenom muziciranju krije se “prozodijski okvir za razvoj razgovora”.
– Beba po rođenju već razume intonacijske formule i ritmičke šeme muzičkog maternjeg jezika. Vremena za gubljenje nema! Počinju razgovori o budućnosti! U početku beba sistematično odgovara pokretima tela, izrazima lica, glasom, da bi posle nekog vremena i ona sama preuzela ceo repertoar izraza, sve do najsitnijih detalja – objašnjava Stevanovićeva.
Interesantno je i saznanje da bebe neverovatno brzo stiču sposobnost korišćenja glasa na različite načine u razgovorima sa majkom.
Foto: Profimedia
– Pa tako, dvomesečna beba odgovara izuzetno zrelo sa zvučnom nijansom koja odgovara njenom raspoloženju. Pored niza naučnih istraživanja ovu teoriju potvrđuje i činjenica da i roditelji u nekom trenutku počinju da razumeju razlog bebinog plača, bilo da je u pitanju glad, ljutnja, bol ili želja za pažnjom – kaže master muzički umetnik.
Kretanje odojčeta u preciznom ritmu koji odgovara organizaciji jezičkih struktura neke kulture, ima za posledicu da u trenutku izgovaranja prvih reči dete već ima usađen ceo sistem formi i struktura svoje kulture.
– Maternji jezik biva postepeno utisnut u telo odojčeta od samog rođenja kroz zvuk, ritam i pokret. U prenatalnom dobu se kroz učenje muzičkog maternjeg jezika stvara potencijal, a nakon rođenja se razvija komunikacija. Zbog toga su pokreti tela, ritam i muzička intonacija jezika sve vreme od odlučujućeg značaja za razvoj jezičkih sposobnosti – zaključuje Sanja.
Nadamo se da je ovo i više nego dovoljan razlog da budete svesni da od prvog kontakta sa bebom počnete da joj pričate, pevate, da se sporazumevate!
Pročitaj još:
Puštajte bebi muziku dok je još u stomaku, evo i razloga zašto!
Buduće mame, ovo je savet za vas: Upoznajte bebu dok je još u stomaku sa njenim tatom