Koliko ste plejlisti pročitali za ovakav slučaj i da li je stvarno tačno da muzika utiče na bebu u prenatalnoj dobi?
Mnogi antički filozofi su ukazivali na važnost muzike za ljude, ali kako ona utiče na još nerođenu bebu?
– Većina nas je čula čuvenu Platonovu rečenicu: “Kada se stil muzike menja, sa njom se menjaju i osnovni zakoni države”. Pored nje dodala bih i ovo: “Muzika je za obrazovanje efikasnije oruđe od bilo kog drugog…Muzika je moralni zakon. Ona daje dušu univerzumu, krila umu, let mašti i šarm životu i svemu ostalom”. Zahvaljujući stepenu razvijenosti nauke postoje mnogobrojne studije koje potvrđuju ove antičke stavove i ukazuju na činjenicu da zvuk podstiče i usmerava čovekov razvoj od prenatlanog doba. U prenatalnom dobu to je zvuk koji dopire iz materice, majčinog krvotoka, njenih organa za varenje, otkucaja srca i disanja, majčinog glasa, iz spoljašnosti – kaže Sanja Stevanović, master muzički umetnik.
Ona objašnjava da su prvi primaoci spoljašnjeg zvuka majčine uši. Zatim, putem krvotoka zvučni impuls stiže do amniotičke tečnosti materice gde se vrši slabljenje uglavnom frekvencija koje su iznad 300 herca.
– Majka ima ulogu niskopropusnog filtera za zvuke koji dolaze spolja, kako ne bi došlo do oštećenja bebinog još uvek nedovoljno osnaženog slušnog aparata. Generalno i unutrasnji i spoljašnji zvuci koje fetus sluša prolaze kroz pomenuti filter i prilagođavaju se jačini koja odgovara stadijumu razvoja u kom se on nalazi. Treba naglasiti da promena jačine frekvencije ne utiče na intonaciju, ritam, naglasak, i boju zvuka koji dopire do bebe – priča Stevanovićeva za Asku.
Foto: Profimedia
Najvažniji organ celoukupnog slušnog aparata je “cochlea” u unutrašnjem uhu.
– Tu se vrši pretvaranje vibracija u neuro impulse, a različite frekvencije se razdvajaju. Studije su pokazale da fetus već u petoj nedelji reaguje na jake zvuke koji dolaze iz spoljašnjosti, od 20. nedelje počinje sve vreme da ih sluša i obrađuje dok, oko 25. nedelje dolazi do sazrevanja veza između perifernih senzornih organa i centralnog nervnog sistema tako da učenje ritmičkih obrazaca može da počne. U toku razvoja u materici, sa razvojem slušnog aparata uho počinje da razdvaja istovremene frekvencije, kao i brze zvučne sekvence i da opaža veoma tihe zvuke. Ove sposobnosti su po rođenju poput onih kod odrasle osobe. Zahvaljujući tome, nakon rođenja, beba je u stanju da lokalizuje zvučni izvor tj. pravac iz kojeg zvuk dolazi – objašnjava Sanja Stevanović.
Kretanje fetusa
Platon je u svom delu “Atinjanin” opisao koliko je važno kretanje za ženu koja je u drugom stanju. Danas imamo i naučne dokaze kojima možemo potvrditi ovo mišljenje. U prvim mesecima trudnoće fetus slobodno pliva u plodovoj vodi i za to vreme ritmični pokreti srca, i kretanje fetusa utiču na razvoj vestibule (organ ravnoteže). Fetusovi pokreti se odvijaju u ritmičkim obrascima. Beba već izvodi muziku! Kasnije kada se položaj fetusa fiksira i manje više ispuni matericu, na organ za ravnotežu utiču majčini pokreti. Tada bebina koža dolazi u dodir sa zidovima materice, stimulišu se čulne strukture kože i impulsi se prenose kroz nervne završetke, do kičmene moždine. Nakon toga počinje proces mijelinizacije odnosno sazrevanja nervnih ćelija čime započinje i razvoj mozga.
Muzika je jedini medij koji zaobilazi centar za razum i odlazi dirketno u centar za emocije menjajući ritam rada našeg srca i uopšte unutrašnjih organa čak i kada ne obraćamo pažnju na nju.
– Obzirom da se između majke i deteta neprestano vrši razmena hormona, svaka promena majčinog raspoloženja izaziva promenu biohemije tela, model kretanja tela, kvalitet glasa i jezika. I sve to utiče na fetus, ostavljajući dalekosežne posledice u kasnijem životu. Majka je dakle centar. Zbog toga se smatra da dete počinje da uci jezik mnogo pre rođenja. Jezik koji se zove muzički maternji jezik zbog toga što je bebi značajna muzika majčinog glasa (intonacija, ritmovi, tempo, dinamika). Iako ga nakon rođenja doživljava drugačije, jer nema više niskopropusnog filtera, fetus ga prepoznaje i doživljava kao vodilju – kaže Stevanovićeva.
Foto: Profimedia
Prema istraživanjima čovek je biće koje ima urođenu sklonost ka muzici, a u kolikoj meri i da li će se ta sklonost i dalje razvijati zavisi pre svega od majke, a onda i okruženja u kojem dete raste. Na osnovu svega pomenutog i činjenici da su cochlea i vestibula anatomski i fiziološki ujedinjene pa se stoga i paralelno razvijaju, potvrdu ove tvrdnje pronalazimo u prenatalnom razvoju. Naravno, potrebno je napraviti razliku između sklonosti i darovitosti, i shvatiti ozbiljnost uticaja muzike na čovekovo biće.
– Prema autoru J.R. Bjerkvolu, svi se rađamo kao nadahnuta bića, a zvuk, ritam i pokret su osnovni elementi utisnuti u naš čulni aparat mnogo pre rođenja. Zvuk je najkompleksniji prenatalno dostupan stimulus koji treba iskoristiti. Muzika živi kroz zvuk i ima moć izazivanja najšireg spektra osećanja u ljudima. S druge strane muzika ne postoji bez pokreta, a gde je pokret tu možemo pronaći i igru. Jednom rečju sve što je neophodno vašoj bebi u stomaku – zaključuje Stevanovićeva.
Pročitaj još:
Da li treba uzeti uplakanu bebu u naručje ili je pustiti da se “čeliči”?
Muzika koja utiče na emocije i inteligenciju: 10 klasičnih kompozicija za vaše dete