Kada je dete dovoljno zrelo da može da ostane samo u kući, nekoliko sati bez roditelja, stvar je individualnih razlika i ne može se odrediti univerzalno, jer crte ličnosti deteta, temperament, vaspitni stilovi roditelja i specifični životni kontekst porodice dosta utiču na to.
Iako realnost pokazuje da su neki roditelj prinuđeni da dete ostave samo kod kuće već u predškolskom uzrastu, porodični psihoterapeut Milena Oparnica naglašava da ipak deca u tom uzrastu nisu razvojno premna da ostaju sama, bez nadzora roditelja ili druge odrasle osobe koja o njima brine.
– Optimalno je da dete ostane samo oko desete godine, i to samo po nekoliko sati dnevno (najbolje nekoliko puta u toku nedelje), dok je poželjno da sa 12 godina dete preuzme odgovornost za samostalno ostajanje u kući , brigu o sebi i reagovanje u nekim hitnim situacijama. Ukoliko nakon 12 godine dete nema iskustvo samostalnog boravka u kući po nekoliko sati, velika je verovatnoća da odraste u nesamostalnu, zavisnu, zbunjenu i nesigurnu osobu koja teže preuzima ličnu odgovornost i u mnogim drugim životnim situacijama – kaže Oparnica.
Foto: Profimedia
Ona ističe da, obzirom na to da su deca temperamentalno različita, neki roditelji dobijaju vrlo jasne, nedvosmislene poruke od deteta da može da ostane samo i kada je mlađe od deset godina.
– To su najčešće deca koja su fleksibilna, mogu da uživaju u samostalnim igrama, ne plaše se da ispobaju nešto novo, ne odustaju nakon prvog neuspeha, pažljivi su, empatični i slično – objašnjava Oparnica.
Situacija kada dete ostaje prvi put samo kod kuće je vrlo važna za dalji rast i razvoj njegove ličnosti i ne bi trebalo da je podrazumevamo, već da dete pripremimo za tu situaciju tzv. postepenim izlaganjem.
– Naime, potrebno je da sa detetom najpre vežbamo da ostaje samo u kući tako što ćemo ga ostavljati samo po nekoliko minuta (dok odemo do najbliže prodavnice), pa sve duže i duže, dok ne dođe vreme da zaista odemo na nekoliko sati, kada je dete već pripremljeno i zna razloge zašto ostaje samo, zna šta da radi i kako da brine o sebi dok je samo i bude spremno da pozove roditelje ili druge osobe od poverenja u nekoj iznenadnoj situaciji – priča porodični psihoterapeut.
Roditelji, napravite plan pre odlaska
“Pre nego što dete ostane samo kod kuće, poželjno je da se već osamostalilo u nekim bitnim aktivnostima: zna samostalno da se igra, da pere ruke, da vezuje pertle, da uzme sebi vodu, užinu i slično. Važno je, takođe, da sa detetom napravimo plan kako će provesti vreme dok je samo kod kuće: šta će raditi i čime će se zabaviti. Time dete stiče doživljaj da nije bespomoćno, da može da kontroliše situaciju kada je samo, čime se zadovoljava njegova potreba za sigurnošću, koja je razvojna i jaka u periodu odrastanja. U periodu navikavanja na samostalno ostajanje kod kuće, dete treba da zna da je roditelj uvek dostupan na mobilnom telefonu, a kasnije, kada se samostalana boravak kod kuće ustali, roditelj može da pravi dogovor sa detetom kada i koliko puta će ga dete pozvati (često “zivkanje” telefonom roditelja od strane deteta i obrnuto, može da uspori razvoj samostalnosti kod deteta i sticanja pozitivne slike o sebi).”
Pošto su i roditelji nesigurni u situacijama kada dete prvi put ostavljaju samo kod kuće, poželjno je da svoje strahove “drže” pod kontrolom, jer se emotivno stanje roditelja vrlo često preslikava i na dete, dete oseća da je roditelj uznemiren i samim tim njegova spremnost da ostane samo se koleba, postaje zbunjeno i odustaje.
– Roditelj naročito ne treba da ima anksiozne izjave, misli i izjave tipa “šta ako”, pa da upozorava dete da nikome ne otvara, jer to može da bude neki lopov ili kriminalac i sl. Ovakve izjave mogu da pojačaju iracionalne strahove kod deteta koje je pre toga bilo rešeno da ostane samo, pa nakon toga racionalna razuveravanja neće imati pozitivne efekte – navela je Oparnica.
Foto: Profimedia
Iskustvo samostalnog boravka u kući veoma je važno za formiranje detetove slike o sebi i razvoj samopouzdanja, pa je veoma važno da se ne porani sa ovakvim zahtevima. S druge strane, obzirom da je permisivni stil vaspitanja postao preovladjujući u 21. veku, mnogi roditelji su skloni da prezaštite dete i onemoguće mu da samostalno brine o sebi i onda kada je razvojno spremno za to.
Samostalnost, funkcionalno, praktično snalaženje, odgovornost, samodisciplina i rešavanje problema su pokazatelji psihološkog zdravlja deteta, a jedan od načina da se do njih stigne je i iskustvo samostalnog ostajanja u kući. Kasnije, kada uđu u fazu adolescencije, deca koja su pravilno usmeravana tokom predadolescentne faze, voleće da ostanu sama kod kuće i često će to zahtevati od roditelja.
Pročitaj još:
Dete vam noću mokri u krevet? Ne krivite ga već mu pomozite!
Naukom do samopouzdanja: Ovde deca razvijaju kreativnost, talenat i logiku!
Kada je vreme za društvene mreže: Kako da zaštitite dete od virtualnog sveta?