Svako rođenje deteta menja odnose u porodici, a posebno je velika promena rađanje prvog deteta kada odnos između roditelja prestaje da bude samo partnerski, nego prerasta i u roditeljski.
Mnogi pričaju da se to prvo dete uvek najviše voli i da je samim tim najbolje ili najuspešnije u odnosu na mlađu decu, ali to definitivno nije uvek slučaj. Često čujemo priče kako su najmlađa deca razmažena, najstarija odgovorna i tome slične “mitove” koji se prenose sa kolena na koleno.
Foto: Profimedia
Dakle, koliko je zaista bitno da li je dete prvo, drugo, treće?
– Da li je dete rođeno kao prvo, najmlađe ili kao npr „sendvič dete“ (sibling pozicija u porodici porekla), bez dileme utiče na karakteristike ličnosti. Sve ovo utiče na način na koji će najpre dete, a kasnije i odrasli čovek održavati odnose sa drugim ljudima ili kako će reagovati na konflikte u porodici. Na koji način će se adaptirati na promene ili „zadatke“ koji se od njega očekuju. Starija deca su ta koja češće mire druge ali i štite, ubeđuju ili osećaju krivicu zbog nečeg što su uradili. Ne retko mlađa deca odustaju od inicijative, teže prave izbore. Najmlađe dete u mnogočlanoj porodici, sutra kada osnuje svoju može osećati veliki pritisak ili preopterećenost odlukama, izazovima, odgovornošću…- objašnjava dr Aleksandar Misojčić.
Često se dešava da najstarija deca jednostavno preuzmu ulogu roditelja i brigu o mlađim naslednicima.
– Kada najstarije dete preuzima deo roditeljske uloge, brine, čuva, proverava mlađu braću i sestre. Takve obaveze ne priliče detetu i nisam za njih, uprkos tome što je dosta starije ili kako se često kaže „zrelije“ od druge mlađe dece. Negde sam čuo da ova parentifikovana deca, češće postaju psihoterapeuti od ostale dece, verovatno ima istine u tome, neka vrsta potrebe da se brine o drugima. Neka vrsta „spasioca“- dr Aleksandar Misojčić.
Foto: Profimedia
Ipak, ovaj redosled rađanja ne mora nužno da odredi to kakva će ta deca ljudi biti, niti se išta od toga podrazumeva.
– Ne mislim da samo redosled utiče na to kakvu smo poruku „poneli“ iz primarne porodice“. Dete može da bude „fokus naglašene roditeljske pažnje“, bez obzira da li je jedinče ili ima braće ili sestara. Češće je majčino emocionalno fokusiranja, na koje očevi gledaju sa simpatijama ili uz nedovoljno aktivnu distancu. Ta naglašena pažnja ili briga nije uvek dobra poruka za dete, upravo su takva deca kasnije najosetljivija na neke, posebno neplanirane, promene u porodici. Da ne spominjemo da se tako gaji potencijalni konflikt između siblinga. Može se desiti da porodica najstarije dete doživi kao nedovoljno ambiciozno ili sposobno. Kao neku vrstu neispunjenih očekivanja, pa da mlađe rođeno dete postane funkcionalno starije. Da se redosled rađanja ne poklapa sa ulogom u porodici- zaključuje dr Aleksandar Misojčić.
Pročitaj još:
Ako vaše dete ne želi da se igra sa drugom decom u parku, ovo je tekst za vas
Strah ili sebičnost: Šta kada bake i deke počnu da se ponašaju kao deca?